Благословени скуп почео молитвом „Царе небески…“
1 min read
Молитвом “Царе небески…” и појањем тропара Педесетнице, у дворани Православне академије на Криту отворен је Свети и Велики Сабор Православне Цркве, којим Његова Свесветост Патријарх васељенски Вартоломеј председава заједно са првојерарсима Александријске, Јерусалимске, Српске, Румунске, Кипарске, Грчке, Пољске, Албанске и Чешке и Словачке Цркве.
Према саборској структури представљања сваке помесне цркве првојерарахом и двојицом архијереја на свечаном подијуму, сапредседавање Његове Светости Патријарха српског Иринеја прате господа архијереји: Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић и Епископ бачки др Иринеј Буловић.
Непосредно по узношењу молитве Духу Светом и појању тропара Педесетнице, чиме је у Православној академији на Криту са радом почео Свети и Велики Сабор Православне Цркве, Патријарх Вартоломеј је на самом почетку заседања изашао у сусрет молби Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и затражио да пред више стотина учесника буде прочитана перикопа о Христовом одговору на жељу синова Зеведејевих да седну са обе његове стране (Мк 10:35-45), односно о томе да се првенство, по угледу на Сина Човечијег, остварује служењем и даром Божијим.
Изразивши затим захвалност на служби председавајућег Светим и Великим Сабором, Патријарх Вартоломеј је заблагодарио на молитвама за његово одржавање, на чему је посебне изразе захвалности упутио Папи римском Фрањи.
Подсетивши затим на недавну одлуку предстојатељa која је у оквирима припремних заседања на Криту донета претходног петка (17. јуна), и према којој су на Сабор поново позвани првојерарси и делегати Антиохијске, Руске, Бугарске и Грузијске Цркве, чије је учешће било отказано непосредно пред почетак његовог рада, Патријарх Вартоломеј је прочитао приспеле одговоре, патријараха Јована антиохијског и Кирила руског, у којима се поред раније изношених аргумената и непромењених мишљења могла осетити и нада на брзо превазилажење проблемâ који су довели до одустајања њихових Цркава од учешћа у раду Сабора, али и молитвене жеље за успешан рад предстојећих заседања.
Потом је стиховима са вечерњег богослужења Педесетнице о благодати сједињења у Духу Светом почета уводна беседа Његове Свесветости, у којој су темељно изнети богословски аргументи сазивања Светог и Великог Сабора, са тежиштем на јединству у Евхаристији, вери и епископу, али којом је на концу изражено жаљење због неучествовања четири помесне Цркве у његовом раду.
У одговор на Патријархову реч, у атмосфери искреног братољубља и отварањем различитих актуалних аспеката оваквог догађаја, сабрању су се обраћали првојерарси Православних Цркава, међу којима је, према свом канонском поретку, Његова Светост Патријарх српски Иринеј рекао следеће:
“У име српског народа и Српске Православне Цркве, поздрављам овај благословени скуп који је време одавно очекивало. Богу хвала, испунило се време и стекле се прилике да се после толико времена, на овом Сабору, састане Света Православна Црква. Посебно преносим поздраве града Ниша у којем је рођен Свети Цар Константин, који је, као што знамо, био председник Првог васељенског сабора. Српска Црква се радује овом Сабору и њиме израженом јединству. Преносим вам поздраве Срба из отаџбине и многих Срба расејаних широм света. Њихове оче су уперене ка овом светом месту, као и очи целог света. Ми се радујемо, то је радост нашег јединства. Волели смо да су све цркве православне присутне, али оне имају неке разлоге. Али се надамо да су ти разлози мали и да ће тај мали облак ишчезнути пред сијањем сунца. Господ и Дух Свети нека нас уједини, јер снага нашег православља лежи у јединству. Сједињени са собом бићемо сједињени и са Господом и Духом Светим. Нека је благословен овај Сабор. Нека нас Дух Свети води, као и до сада у животу. А јучерашњи дан и Литургија, као и данашње сабрање, надамо се, диван је пример следовања Светим Оцима. Нека је Господ наш и Дух Свети са свима вама.”
На речи Његове Светости Патријарх Вартоломеј је узвратио непатвореном радошћу и захвалношћу, посебно се обрадовавши имену првог хришћанског владара и приметивши да о благослову Божијем који наткриљује Сабор говори подударност датума његовог сазивања са датумом Првог васељенског сабора, такође сазваног 19. јуна (325. године).
На крају уводне сесије, Патријарх Вартоломеј је посебно пожелео добродошлицу посматрачима и гостима Сабора, чије је учешће ограничено на уводно и завршно заседање: представницима Римокатоличке Цркве, предвођеним председником Понтификалног савета за јединство цркве кардиналом др Куртом Кохом, изасланицима Англиканске цркве и Савета европских Цркава. Овим речима добродошлице Патријарх Вартоломеј је придружио срдачне поздраве присутним представницима медија, као и изразе дубоке жалости због јучерашњег покушаја атентата на Патријарха Сиријске јаковитске цркве Игњатија, када су у самоубилачком бомбашком нападу у североисточном сиријском граду Камишли страдала тројица његових блиских сарадника.
Посебно је вредна помена чињеница да је отварању Сабора присуствовао бугарски престолонаследник Симеон Други.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovo nije skup pravoslavnih vladika, nego je to skup pravoslavnih vjestica.
Vecina tih okultista koji su na Kritu su masoni ili pripadnici neke druge okultne sekte.
Glavni cilj ovog okultnog skupa vjestica je aminovanje ekumenizma, priznavanje blagodati svim jeresima pod kapom nebeskom i stvaranje svetske crkve.
U pozadini ovog skupa stoji masonerija i judejski sinedrion.
Sve sto budu dogovarali i odlucivali bice u tom smjeru, stvaranja jedne svetske crkve.
Naravno nece to biti tako sve direktno, nego vrlo perfidno a u svemu tome jednu od glavnih uloga ce imati svetski sampion u lazi Risto Radovic, specijalac ko zna kakvih sluzbi, koji ce na tom saboru imati zapazenu ulogu, kao sto je zapazenu ulogu imao kada je sabotirao odluku sabora SPC o izlasku iz svetskog saveza crkava i kao sto je bio jedan od glavnih aktera utapanja velike ruske zagranicne Crkve u sovjetsku parasinagogu.
Inace taj vrhunski „intelektualac“, doktor sto i jedne nauke je poznati i po falsifikovanju knjiga, pa je tako faksifikovao djelove pisanja svetog Justina u kojima papiste naziva jeretzicima i bio je jedan od glavnih u odboru za izdavanje antiekumenisticke knjige „protiv laznog jedinstva“ od doktora Kalimirosa iz Grcke, pa je napravio zvucni odbor za objavljivanje te knjige u kojem su bili: Beckovic, Kostunica, Cavoski i jos par uglednih licnosti.
I sta su ti silni intelektualci uradili.
Objavili su knjigu, da bi Risto ispao borac protiv ekumenizma, ali nisu objavili cijelu knjigu, nego su izbacili skoro pola knjige, bas one djelove u kojima doktor Kalamiros objasnjava kako Risto i ostali ekumenisti nisu u Crkvi, nego da su ekumenizmom otpali od Crkve.
Eto takvi su to intelektualci i doktori nauka, koji objavljuju djelove knjiga, falsifikuju tekstove i jos za takve stvari prave zvucne odbore.
Kako rekose ovi jeretici, Risto je jedan od najvecih teologa danasnjice.
Ako ne vjerujete pitajte doktora nauka iz Kragujevca (to je ono jmjesto gdje se trguje diplomama i doktoratima) Dzomica.
Тачна адреса на којој се може прочитати остатак чланка http://tsargrad.tv/article/2016/06/18/kritskiy-sobor-i-amerikanskie-agenty-vliyaniya
Довољно је указати макар на Александра Карлуцоса. Амерички протојереј, који је у утицајном грчком издању „Вима“ назван „очима“ константинопољског патријарха, и који ужива његово „безгранично повjерење“. Грчка штампа га велича као „свемогућег оца Александра Карлуцоса, кога сваки предсjедник знаде по имену“. Њега називају „кардиналом“ Архидијецезе Константинопољске патријаршије у Америци.
По писању горепоменутог издања „Вима“, протојереј Александар има улогу савјетника Реда Архоната (орден Андреја Првозваног) Константинопољске патријаршије, налази се у затвореном клубу Leadership 100 и извршни је савјетник фонда Faith: An Endowment for Orthodoxy and Hellenism, чија је дјелатност финансирање иститута Грчке православне архиепископије у Америци. У суштини, овај фонд није ништа друго до спроводилац америчког утицаја у Грчкој.
И сада долазимо до најзанимљивијег. Испоставља се да је отац Карлуцос дубоко интегрисан у глобалистичку елиту, чији је задатак успостављање Новог свјетског поретка, што се тешко може сматрати циљем васељенског Православља. Испоставља се, такође, да он има добре односе са Џо Бајденом и Хилари Клинтон (преко свог блиског пријатеља мултимилионера Џона Катсмиматидиса).
У популарном издању „Прото Тима“, Карлуцос је описан као човјек који има контакте са Бијелом кућом и америчким естаблишментом. У његовој парохији постоји специјална школа, центар за културу и центар за младе са буџетом од око 15 милиона долара, што јасно свједочи не просто о издашности грчког лобија у САД, већ и о благонаклоности глобалиста према Карлуцосу и његовим пројектима.
Тако је управо сива еминенција константинопољског патријарха протојереј Карлуцос одиграо кључну улогу у свргавању енергичног и утицајног предстојатеља Америчке архиепископије Јакова, који је у периоду 1995-1996. године покушавао да своју архиепископију изведе из јурисдикције Константинопољске патријаршије, бојеће се, још тада, екуменистичких и глобалистичких иницијатива Фанара.Ако, дакле, иза иницијативе за одржавање Сабора стоје САД, и ако у оргкомитету водећу улогу игра агент америчких утицаја отац Александар Карлуцос, какав је онда циљ те иницијативе?
„Цариград ТВ“ (http://tsargrad.tv)
Учесници скупа православних јерараха на Криту предлажу да се конституишу као стални црквени орган, који ће бити стално дјелујућа структура. „Предстоятели Православных церквей, собравшиеся здесь на Святой и Великий Собор, выражают надежду, что Святой и Великий Собор станет новым органом Православной Церкви, который будет созываться на регулярной основе для решения проблем, которые православные переживают в XXI веке“, – заявил представитель Константинопольского патриарха архиепископ-модернист Иов (Геча) Телмисский журналистам по итогам открытия упомянутого форума.
Римски папа Франческо, чести гост и саслужитељ патријарха цариградског Вартоломеја, пожелио је успјеха ”Општеправославном концилу на Криту” на дан православне Педесетнице у свом говору на тргу у Ватикану. Римски понтифик је такође узнио ”молитву за Божију подршку патријарсима, архиепископима и епископима, окупљеним на критском форуму”
а такође се обратио и ”Мадони за помоћ нашој православној браћи” .Он је на скуп на Криту поспало своју делегацију „посматрача“ на челу са њемачким кардиналом Валтером Каспером, предсједником папске Конгрегације за пропаганду вјере, данас слаткорјечиво називаног ”Савјетом за хришћанско јединство”. У одговор на ”братски благослов Ватикана” и лијепе жеље патријарх Вартоломеј је на почетку рада ”Свеправославног” скупа изразио ”срдачну благодарность” папи Франциску.