ИН4С

ИН4С портал

Иринеј: Дијалог о Степинцу ће бити настављен

епископ бачки Иринеј сматра да би дијалог Православне и Римокатоличке цркве на тему лика и дијела Алојзија Степинца и његове улоге прије, током и после Другог свјетског рата, требало да буде „у овом или оном институционалном оквиру, настављен, проширен и продубљен“,

Портпарол СПЦ и члан мјешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције епископ бачки Иринеј сматра да би дијалог Православне и Римокатоличке цркве на тему лика и дијела Алојзија Степинца и његове улоге прије, током и после Другог свјетског рата, требало да буде „у овом или оном институционалном оквиру, настављен, проширен и продубљен“, преноси Спутник.

„Архивска грађа и научна литература о овој теми практично су неисцрпне, а рок од годину дана прекратак. Уз то ваља сачекати и отварање свих досад затворених ватиканских и неких других архива. Стога сам увјерен да ће започети дијалог бити настављен, било у форми продужавања мандата комисији, било пак у некој другој форми. Уосталом — видјећемо. Овде не би требало да пресуђују међудржавни или међунационални односи. Треба да пресуди историјска истина и само истина“, рекао је Иринеј за „Политику“, преоси Спутник.

Упитан да ли ће Ватикан прогласити Алојзија Степинца за свеца или да ли ће се папа Фрања уздржати од тога, због чињенице да би то нарушило односе Србије и Хрватске, као и Србије и Свете столице, Иринеј каже да то не зна.

„Оно што ја мислим о томе јасно је из службених писама СПЦ папи и из његове одлуке, донијете на основу неприхватања могућности Степинчеве канонизације од стране СПЦ, да се канонизација одложи, а проблематика која се ње тиче одговорно размотри у дијалогу српских и хрватских епископа и историчара у оквиру Мешовите комисије. У Европи и свијету постоје и римокатолици, па и један број хрватских католика, који се из начелних моралних разлога противе тој канонизацији, што се код нас углавном не зна“, рекао је Иринеј.

Говорећи о заједничком саопштењу Мјешовите комисије, које је изазвало различите коментаре, епископ бачки Иринеј каже да је текст саопштења „избалансиран“ и да не може да се тврди да је у њему нечији став „преовлађујући“.

„Накнадне фабуле о ауторству текста, покушај мењања смисла заједничког саопштења тенденциозно погрешним преводом, хињена тумачења, како би се у Загребу казало, и на таквим тумачењима утемељене прогнозе, имају за циљ да окураже хрватске заговорнике канонизације, можда и у покушају да утичу на Ватикан“, рекао је Иринеј.

Према његовим ријечима, све то је кратког даха, али то што неки у Загребу чине својим коментарима није коректно према раду Комисије и теми којом се она бавила претходних 12 мјесеци.

Иринеј тврди да су аргументи српског дијела комисије били засновани на документима и необоривим чињеницама, шта год о томе писали или изјављивали појединци у Загребу, наводећи:

„Аргументи које смо изнијели — историјски, теолошки и други — по нашем мишљењу су више него довољни. Са друге стране, нама је разумљиво оправдано интересовање наше јавности и медија за доказе и аргументе које смо изнијели. Али јавности и медијима треба да буде јасно да би изношење наше аргументације сада било контрапродуктивно“. СПЦ поштује договор да се до окончања процеса не износи садржај разговора, као и да ће, када дође вријеме, сав материјал Комисије бити објављен и доступан. Међутим, уколико хрватски партнери у дијалогу наставе да износе веома једнострано садржај разговора прије времена, као што су неки почели да чине, Иринеј сматра, да ће и СПЦ морати да реагује на одговарајући начин.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Иринеј: Дијалог о Степинцу ће бити настављен

  1. Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада.

    Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису?

    Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру.

    Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа?

    Чувена је његова изјава о Србима: „Kада би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и јуха би се раздвојила“ или „Што се тиче православља, ту нема човека, нема истине, нема морала.“ То је драстична и комплетна негација друге хришћанске вере. Степинац је спровео прекрштавање 240.000 Срба, што је само по себи геноцидна радња.

    То му нису једини греси?

    Степинац је био викар усташких војних јединица и постављао је друге викаре, за Павелића је говорио да је Божји изасланик и одазивао се на све поглавникове прославе и пријеме, редовно је ходочастио код њега и све то педантно бележио у својим дневничким записима. Ватикан ће га ипак прогласити свецем? Благословио је убиство и последњег Јевреја у НДХ-а. Надалеко је чувен његов „протест“ код Павелића због „нехуманих услова у сточним вагонима којима транспортују Јевреје у Јасеновац и Аушвиц“.

    Његови апологете тврде да је он спасавао Јевреје?

    Ма то је смешно. Никога он није спасавао ко није био поклоник усташке идеологије и државе. Он је, не баш енергично, тражио од Павелића да поштеди Јевреје који су примили католичанство, што значи да је убијање преосталих одобравао. Степинац је био најдрагоценији стуб Павелићевог усташког режима.

    Због најаве проглашења Степинца светим контактирали сте и амбасаду Израела у Загребу?

    Назвао сам амбасадора и, мање више, му поновио ове чињенице, што је он „примио к знању“.

    Kоји су мотиви Ватикана за ту контроверзну беатификацију?

    Ватикан је кроз историју увек тежио потпуној моћи и утицају. Па, погледајте само овај последњи скандал са педофилима међу свештеницима и бискупима. Kатоличка црква упорно и данас избегава УН да достави податке о тим гадовима у својим редовима. Чему се онда чудити да свецима проглашавају и такве као што је Алојзије Степинац.

    Да ли ће Степинац бити светац свих хришћана, па и православних?

    Хоће, то је договор екумениста.

    Папа га тиме проглашава мучеником, што прихватају и друге цркве.

    Чији је Степинац био мученик?

    Он је благословио убијање и мучење других. Kатоличкој цркви требало је 700 година да папа осуди Kрсташке ратове или насилно покрштавање у Латинској Америци, а за проглашење светих и таквих гадова, какав је Степинац, не треба му ни пола столећа.

    Извор: „Интермагазин“

  2. Тиме што су окачили Степинчеву псеудоикону у сали у којој је засиједала мјешовита папина комисија, формирана на молбу једног православног патријарха римском папи, домаћин Римске курије дао је на знање православном свијету двије ствари: да је римски папа, намјесник Христов на земљи, Алфа и Омега свих хришћанских хијерархија, онај врхунски ауторитет коме се у вези са најболнијим питањем новије историје своје помјесне Православне Цркве обраћа и има обраћати и сваки ”православни” патријарх и друго да, понтифик римски, ето може у своме (наравно, надасве прорачунатом) снисхођењу једном православном епископу, првом међу једнакима али ипак епископу, да преко својих људи разговара о траженој теми, али да је смисао тога псеудодијалога, једино и искључиво тај да се ”православни” покушају превући на латинско становиште, папом неприкосновено утврђено у датом ватиканском Савјету. Слика надбискупа едехазијског геноцида над православним Србима свесрдно покорног тадашњем римском понтифику, која лебди изнад глава српског дијела папине комисије, упозорава да што год тај дио мислио, желио и причао, светост Степнчева остаје неупитна а дјеловање и само постојање тога дијела комисије бесмислено и смијешно.

  3. ?ssl=1
    Доба Степинчево чији кључни дио чини вријеме оснивања НДХ и најцрњег геноцида над Србима и најкрвавијег папинског прозелитства,под палицом двојца Павелић-Степинац,који је усмртио преко 1 000 000 православних, политкоректни српски представници Мјешовите папинске комисије, формиране на молбу патријарха српског, екумењарца Иринеја, описују као ”посебно проблематично” а хрватски као ”тешко”, док самог поменутог идеолога ријекама људске крви заливане Ендехазије први оцјењују ”важним католичким пастиром” а други ”угледним”. Заиста да се човјек пренерази од фарисејштине испољене у овом овертонском дијалогу,тако бездушне у својој политкоректности и омаловажавању жртава,као да се ни Бога не боји ни људи не стиди.Није историчар а латила се врједновања историјске улоге једне такве личности, а да притом уопће није читала њене Дневнике, заблиндиране негдје у тајним архивама усред Београда!Проф.Светозара Ливаду који их је читао није јој пало на памет питати.И наставила дијалогизирати упркос одбијању папе да јој отвори своје архиве, ”благодарно” се пресамићујући пред њим.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *