Инстант демократизовани „регионални играчи”
1 min readПише: Весна Станковић Пејновић*
Распад Југославије створио је „политичку лабораторију”, која је, манипулишући митовима и напретком, уништила суверенитет и идентитет. Идентитет је постао „колективна ствар” и колективни интерес, а инструментализација идентитета је норма која се мора доказати у условима које налажу глобални моћници.
Инстант демократизовани „регионални играчи”, данас се извињавају за прошлост, оперативно користећи нове „речи амебе”: „људска права”, „регионални потенцијал”, „нерешена питања” или „недовршени мир”, а нарочито „праведност”, намерно заборављајући на латинску сентенцу „Qуод лицет Иови, нон лицет бови” (Што је допуштено Јупитеру – боговима, није и волу). У данашњем свету доминира лингвистичка, универзална комуникација, а у регионалним односима партикуларна демагогија с атрибутима „победника и пораженог”.
Контролори социјалне неизвесности данас постају и контролори управљања политиком.
Остварена је Кафкина мисао да ће лаж бити претворена у опште правило. То промовишу ЕУ бирократе и глобална капиталистичка олигархија. Један од резултата јесте безгранична ароганција спрам културе, филозофије и уметности. Универзално подручје друштвене одговорности и солидарности нестаје у корист парадоксалног интереса појединца као субјекта напретка и развитка транснационалних корпорација.
Управљање кризом је и инструментаријум „малих, наших, глобалиста” који дневно „приносе жртву” Бриселу, Вашингтону, Берлину… Управљање политиком добија благослов тек нострификацијом комисија, известилаца, преговарачких поглавља, Светске банке, ММФ-а. Производња конфликата је инструментаријум који дијагностицира болест. Рецепт „братство и јединство” постаје „миленијумска мржња”, која, дозирана, израста у кооперативност и добросуседске односе.
Управљање кризом је и инструментаријум „наших, малих глобалиста” који дневно „приносе жртву” Бриселу, Вашингтону, Берлину…
Интелектуалне и уметничке елите готово свуда у свету су маргинализоване, а „политичке елите” су доминантне јер истичу вредности које су савршен одраз глобализма, технологије и „савремености”. Људска права, кооперативност, мир у региону, само су део дневно-политичког вокабулара у балансирању „политичких елита” с циљем популистичког идентификовања. Контролисано се намећу ефемерне теме док се спроводи „колонизација свести” и „морални империјализам”. Грамшијевим језиком речено, народ који не управља друштвом, тај недостатак замењује бирократско-војним деспотизмом. Земље Балкана увознице су страних вредности и цивилизацијских модела без критичког отпора. Неки теоретичари виде ЕУ као „царство”, али с краљевским манирима, које не осваја територије ратовима, већ привилегијама и повластицама. Евробирократе заговарају цивилизацијски, административни и насељенички колонијализам, те осигурање услова за легални и несметани проток капитала с јефтином радном снагом.
Иако номинално заговара вредности помирења и сарадње у земљама региона, ЕУ намеће глобалну империјалну стратегију са сетом образаца неједнакости, хијерархије, ексклузивности и моћи која стално поставља питање својих граница.
„Ментални излети” актуелних лидера само су дневно-политички лакмус за балансирање остварења глобалних циљева капитала.
Како очекивати прогрес у односима Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, када грађани, као у грчком театру, живе конфузну демократију у којој их константно терају да се „демократски” изјасне за Европу? Бити Европљанин је стање ума, борба за европско хуманистичко друштво у чијем је центру идеја очовечења на путу ка истини и праведности и за животом у праведном свету. Дневна пауперизација интелекта од субјекта је направила објекат. Идеју слободе грађанин је заменио стањем паупера. Регион је само имагинарни појам ослобођен човечности и економске слободе. Без стварне слободе, нема ни прогреса.
*Научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду, научни сарадник на Филозофском факултету у Загребу
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo, svaka čst na hrabrosti izgovorene reči.