IN4S

Није тачно да није време за ископавање истине. Тачно је да смо много закаснили и да све ово треба да буде пример да се никада више у Србији људи не убијају због политичких ставова

У Србији важи правило: "Још није време, још није време, још није време "сад је касно". Плашим се да смо сада у овој последњој фази, када говоримо о откривању истине о смрти генерала Драже Михаиловића. Не само што није тачно да сада није тренутак, како неки кажу, него је исувише касно започет процес демистификације прошлости и темељног преиспитивања новије историје као пропаганде победника.

Да је то урађено у неком ранијем периоду, па макар и крајем деведесетих, док је био жив тужилац који је тужио Дражу Михаиловића и остале, да су у животу судије и многобројни сведоци, посао би био много лакши, каже у интервјуу за Пресс недеље Момчило Павловић, директор Института за савремену историју и члан Комисије за утврђивање истине о смрти и гробном месту генерала Драже Михаиловића. Он објашњава да је расветљавање истине о убиствима на крају Другог светског рата "важно из много разлога".

"Важно је зарад науке, односно прецизне и објективне реконструкције прошлости. Важно је јер су све земље источног блока, мање или више, раскрстиле са тим периодом сопствене историје, па чак су и Руси, као и друге земље бившег Совјетског Савеза, обележили бројне гробнице, а пронађено је и место где је ликвидирана царска породица Романов. Такође, важно је зарад универзалних права човека, али и да би се умирила и помирила Србија. Битно је да се покаже да је Србија друштво које може да се суочи са сопственом прошлошћу и да коначно свако има право на достојну сахрану и гробно место, али и због великог интересовања јавности. На крају, какве су то вредности једног друштва које крије или не жели да открије и обележи гробна места на хиљаде побијених идеолошки профилисаних људи на крају Другог светског рата, од којих су многи ликвидирани без икаквог суђења? Разуме се да међу побијенима има и злочинаца, али је већи део оних који су или били припадници поражених војних групација или једноставно означени од комуниста као народни непријатељи, сарадници окупатора и домаћих издајника или слично. Не видим да рад наше Комисије на било који начин угрожава или успорава брзи ход ка Европи, реформе у друштву, оснаживање економије, нити тај рад кошта пореске обвезнике Србије. А интересовање јавности управо показује да ова питања треба што пре да буду скинута са дневног реда.

Зашто су фотографије и списак официра Озне који су хапсили Дражу Михаиловића представљени пре неколико дана као "ексклузивни", када су објављени још крајем осамдесетих година?

"Истражили смо и обележили тај материјал који је БИА требало да достави Комисији, тачније Тужилаштву. Наравно да је скренута пажња да су материјали коришћени и да је неколико фељтона написано управо на овој грађи, да је она фрагментарно или у целости била доступна људима који су били блиски политичким и полицијским круговима у функцији компромитације како Драже, тако и његових сарадника. Али, важно је да је сада ово целовит материјал који је чуван у БИА и без икаквог фризирања пуштен у јавност.

Да ли би, како неки тврде, проналазак места на коме је покопан Михаиловић и сазнавање детаља везаних за његово погубљење, из корена променили постојећу слику Другог светског рата на простору бивше Југославије?

"Наравно да не. Овде се не ради о прекрајању историје, мада су они који су кројили историју и овековечили себе у победи и подвизима сметнули с ума да је одело постало претесно и немодерно. Мање или више, чињенице су познате. Спорни су оцена догађаја, односно вредновање тих догађаја, и коначно поглед нове генерације на те догађаје. То је природно кретање историјске науке и њега нико не може да спречи. Оно је чак и пожељно за развој једног друштва. Не видим на који начин би антифашизам већинске Србије током Другог светског рата био угрожен ако би се пронашли земни остаци Михаиловића и многих других.

Како оцењујете досадашњи рад Комисије? Јесте ли задовољни прикупљеним подацима и брзином до којих сте до њих дошли?

"Прегледана је документација БИА, документација ВБА, оно што нам је дато на увид. У Архиву Србије су добрим делом истражени фондови за које смо сматрали да могу чувати корисне податке и документа. Тамо ће бити настављен рад, други део Комисије разговара са сведоцима и прикупља друге доказе. Али, то је процес и тешко је предвидети. Може да се деси да већ сутра објавимо место Дражиног погубљења, али то може да се догоди и тек кроз годину или две.

Да ли је тачно да се врше притисци на Комисију и опструира истрага о утврђивању чињеница о смрти Михаиловића?

Документи о Калабићу су аутентични

Јесу ли вас изненадили докази који потврђују тезу да је Калабић издао Михаиловића?

"Не, та удбашка верзија је била позната и раније. Она изазива одређене контроверзе, али документација је аутентична. Јасно је да ће бити оспоравања, опредељивања, лаичких и емотивних тумачења. Сваки озбиљан аргумент, сваки документ који би макар и посредно помогао у остварењу циља Комисије је добродошао.

Постоје мишљења да ће сама чињеница да је издају извршио човек који је био симбол четничког покрета и имао на десетине кумстава променити слику о самом четничког покрету и о "традиционалним српским вредностима"?

"Не треба идеализовати ни четнике, ни партизане, ни један, ни други покрет, ни људе појединачно.

Хоће ли Комисија инсистирати на томе да дође до податка о томе шта се касније догађало са Калабићем?

"Не, то нам није примаран задатак, али за мене као историчара и то је врло важно. Ако касније наиђемо на документацију и о Калабићу, мислим да ће бити објављена. Иначе, спадам у историчаре који сматрају да треба све да публикујемо, уз научну обраду докумената. Србија нема више шта да крије, нити кога да штити.

"На мене лично не, нити имам такав осећај. Проблем је више у хаотичном чувању документације, њеној огромној количини, несређености, незаконитом задржавању по касама бивших министара полиције, "шетању" грађе, пре него у некој организованој опструкцији или намерном ометању рада Комисије. Наравно да смо свесни да постоје и они који сматрају да то не треба радити, који се радују да се гроб никада не открије, да они који би могли бити кључни сведоци или нису живи или не желе да говоре. Волео бих да се ауторитет појединих министарстава ефикасније употреби и делотворно оствари, макар онако како се, рецимо, сарађује са истражитељима Хашког трибунала.

Како коментаришете то што је последњих месеци гроб Драже Михаиловића "проналажен" час на Лисичјем потоку, а час на Ади Циганлији?

"То су локације које се највише спомињу у изјавама сведока. Тако смо, на пример, у поседу документа који говори о томе да је политичар Коста Кумануди стрељан у Топчидеру.

Јесу ли подаци до којих је Комисија дошла изменили ваша досадашња знања о том периоду наше историје?

"Моја сазнања, конкретно, нису много померена, али смо наишли на море интересантних података. Помало сам запрепашћен количином репресије и мржње победника према пораженим странама на крају рата. Трагамо стрпљиво и упорно за документима који би показали механизам, односно образац по коме су извршаване смртне казне и ликвидације без казни.

Сматрате ли да би би требало казнити преживеле егзекуторе?

"То нису наша овлашћења и то је велико питање за политику. Србија би, по мом мишљењу, требало да следи пример других држава сличне прошлости. И овај рад Комисије и интересовање јавности могли би да буду примери и опомена да се никада више у Србији људи не убијају због политичких ставова. А злочин је злочин и злочинце, ма ко били, не треба да славимо као хероје, нити да нама и нашој деци буду друштвени модели.