IN4S

Визна либерализација за државе Западног Балкана произвешће талас миграције према државама ЕУ, али он неће бити масовних размера, с обзиром на то да „само“ 720.000 људи из региона планира да у релативном кратком року емигрира у државе ЕУ, наводи се у истраживању „Галуп Балкан монитора“ представљеном у Бриселу. Будући да у Унију сваке године уђе око 3,5 милиона емиграната, миграција са Западног Балкан може се окарактерисати као „значајна“ али не и „масовна“,пише Дневник, а преноси Дејли Њуз Монтенегро.

Такође, за државе ЕУ може бити и умирујуће то да 60 одсто западнобалканских емиграната планира да се врати у домовину. Ипак, с друге стране, забрињава податак да готово сваки други млади Србин, од 15 до 24 године, жели да оде у ЕУ, Сједињене Државе, Канаду или Аустралију, и реч је углавном о најбољима и најталентованијима. Резултати „Галуповог“ истраживања демантују и опште уверење да косовски Албанци желе масовно да напусте Косово; напротив, после Хрвата, косовски Албанци су најмање заинтересовани за печалбу.

И поред тога што се број људи који размишљају о напуштању земље смањује, у региону је само проценат грађана Албаније и Македоније већи од броја Срба који желе да напусте отаџбину. Заправо, сваки пети Србин размишља о томе да оде из земље. Разлоге за такво расположење дају други резултати „Галуповог“ истраживања: Срби су најнезадовољнији стандардом живота на Балканском полуострву – две трећине наших суграђана сматра да не живи добро, а да ствар буде још алармантнија, само 30 одсто верује да ће се ствари поправити.

С друге стране, колико год то звучало парадоксално, Албанци на Косову су најзадовољнији стандардом живота и убедљиво су највећи оптимисти да ће им бити боље у будућности: чак 60 одсто их верује у то. Ипак, да у истраживању нешто не штима показује други податак, који се односи на перцепцију о могућностима за реализацију животних планова.

Готово три четвртине косовских Албанаца виде много боље шансе у иностранству него на Косову, за разлику од Срба, који су подељени пола-пола на оне који виде своју шансу у Србији и изван ње. Интересантно је и да само Срби и Албанци с Косова у региону више прижељкују помоћ за напредовање ка чланству у ЕУ него визну либерализацију, док грађане Албаније и БиХ много више интересује бели шенген него напредовање ка ЕУ.

Истраживање је показало и да су српски гастарбајтери најшкртији према својим фамилијама у Србији: тек сваки трећи Србин у печалби помаже своју фамилију која је остала да живи у матици, за разлику од косовских и босанских Срба, од којих сваки други шаље новац кући. Најсолидарнији са својим породицама су Албанци, без обзира на то да ли живе на Косову, у Албанији или Македонији.

„Галупово“ истраживање је показало и један на први поглед изненађујући податак: Срби у Црној Гори више размишљају о напуштању кућног прага него Срби с Косова. Наиме, чак 35 одсто црногорских Срба има намеру да напусти некадашње „друго око у глави“, док би само 14 одсто косовских Срба напустило колевку српске државе.

На листи најпожељнијих дестинација води Немачка, за коју се определило 12,1 одсто испитаника. Следе Сједињене Државе, где би најрадије отишло 10,6 одсто учесника истраживања, затим Швајцарска (10 одсто), па Италија (9,9 одсто). Некако подједнако интересовање влада за Аустралију и Нови Зеланд (5,8 одсто), Француску (5,2) и Аустрију (5), а следе Грчка (4,8 одсто), те Шведска, Канада и велика Британија, које је као дестинацију изабрало по 4,5 одсто анкетираних.