Власнику Унипрома Веселину Пејовићу грешком дато 4 милиона еура
1 min readГрешка стечајне управе Комбината алуминијума, на чијем челу су стечајни судија Блажо Јованић и стечајни управник Веселин Перишић, приликом пописа имовине фабрике и њене продаје омогућила је власнику Унипрома Веселину Пејовићу да тужи КАП у стечају и тражи одштету од 4,1 милион еура.
Они су парцелу 4313 уписану у листу непокретности (ЛН) 5702 КО Подгорица 3, односно зграду „лепа ката”, пописали као власништво КАП-а и продавали је на огласу, иако то нијесу могли, јер како тврди самостални посланик Младен Бојанић, та парцела не може бити власништво КАП-а. Због тога што та парцела, као и парцеле уписане у ЛН 7523 и 7522, које се у катастру воде као сусвојина Унипрома и Главног града, нијесу могле бити предате Унипрому, Пејовић је тужио КАП и може стећи право на одштету од 4,1 милион еура.
„Очигледно да је било проблема приликом пописа имовине. Је ли у питању грешка или намјера, ја не могу да тврдим. Тиме треба да се позабаве надлежни органи. Немам доказа ни за једно ни за друго, али постоји велики проблем и треба га што прије рјешавати“, казао је Бојанић.
Пејовић је у тужби, која је недавно предата Привредном суду, навео да се не може извршити предаја земљишта уписаног у ЛН 7523, 7522 и 5702, јер је извршена фактичка експропријација од стране Главног града и у складу са планском документацијом приведена намјени.
Tим поводом, пише Дан, покушали су да контактирају са Јованићем и Перишићем, али њих двојица нијесу одговарали на позиве, СМС-ове и мејлове. Питали су их јесу ли погрешно пописали поменуте парцеле као имовину КАП-а и том грешком оштетили повјериоце за четири милиона еура.
Бојанић је истакао да стечајна управа треба да одговори на питање зашто је уписивана имовина која је спорна по питању власништва.
„У стечајну имовину КАП-а ушло је и земљиште уз „лепу кату” и испод зграде, а потпуно је јасно да то земљиште не припада КАП-у. То земљиште припада власницима станова и пословних простора „лепе кате” и није могло бити уписано у власништво КАП-а, а касније ни бити предато Унипрому, као ни бити оптерећено хипотеком за кредит Унипрома код Запад банке осим уколико сваки власник не да сагласност. Сигуран сам да нико од њих није дао сагласност, нити ће је дати“, истакао је Бојанић.
Стечајна управа је у августу дозволила Пејовићу да за кредит код Запад банке од 15,4 милиона долара заложи имовину КАП-а и од тог новца исплати трећу рату за куповину имовине подгоричке фабрике. Бојанић је тада указивао да је тиме стављена забрана промета власницима станова и пословних простора због кредита Унипрома код Запад банке.
„Та имовина по члану 313 Закона о својинско-правним односима, с обзиром да се налази у власништву свих власника, може бити хипотеком оптерећена само уз сагласност свих власника. Они нису дали ту сагласност“, закључио је Бојанић.
Унипром је за имовину КАП-а понудио 28 милиона еура. Понуда Унипрома је прихваћена 28. фебруара прошле године, а уговор је потписан 10. јуна. Након дугих преговора Пејовић је у септембру уплатио четири милиона, затим у марту 10 милиона, а у августу је на прелазни (ексор) рачун КАП-а код Запад банке пребацио осталих 14 милиона еура, које ће КАП моћи да добије тек када примопреда комплетну имовину фабрике.
Тужба Пејовића је била предмет састанка повјерилаца у уторак. Највећи повјериоци су Влада, ЦЕАК, ЕПЦГ и Ен плус група.
Улица под хипотеком
Према подацима из катастра у ЛН 7522 као сусвојина Унипрома и Главног града уписана је улица Стева Краљевића, а у ЛН 7523 је земљиште од 11.025 квадрата уз улицу Стева Краљевића. Све то је оптерећено хипотеком за кредит од 15,4 милиона долара.
Проблем за арбитражу
Бојанић је навео да комплетан процес, од пописа, продаје имовине КАП-а, до давања имовине која није КАП-ова под залог за кредит, смијешно изгледа и да њиме треба да се позабаве надлежни органи.
„Бојим се да нам овакав поступак не направи ненадокнадиву штету по питању арбитраже коју је покренуо ЦЕАК и да не платимо стотине милиона еура због оваквог покретања и вођења процеса стечаја. Поново упозоравам стечајну управу да добро отворе очи и пазе шта раде, да нас то не би коштало стотине милиона“, рекао је Бојанић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Кад је тако широке руке, судија Блажо би могао, следећи пут, да се сети и мене! Ја бих и са једним милионом еврића био задовољан!:-)