Вијек од почетка Првог свјетског рата

На данашњи дан прије једног вијека започео је Први свјетски рат, мјесец дана након атентата у Сарајеву, у којем су убијени престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга.

Аустро-Угарска је тог 28. јула 2014. године објавила рат Србији, а тиме је, како ће се испоставити, почео и Први свјетски рат.

Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом.

Телеграм је садржао три реченице.

У првој је стајало да влада Србије није „на задовољавајући начин одговорила на ноту“ из Беча, достављену 23. јула, односно на ултиматум.

Потом је слиједио став да је отуда Аустро-Угарска „принуђена да се ослони на силу оружја“.

А трећа, последња реченица гласила је: „Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом„.

Сјутрадан је Франц Јозеф, цар Аустрије и краљ Угарске, објавио ратни проглас „народима“ његове земље, у којем је стајало да је приморан „да се лати мача у циљу одбране части“, те да је „царско-краљевска влада настојала да на миран начин ријеши спор“, али без успјеха и то туђом кривицом.

Власти у Бечу су атентат у Сарајеву искористиле као изговор да крену у обрачун са Србијом, увјерене да ће Србија бити брзо поражена, те да ће то бити „мали рат“ који ће врло брзо бити окончан успјехом.

Отуда је текст ноте односно ултиматума који је барон Гизл предао влади Србије 23. јула био срочен тако да се подразумијевалао да је готово немогуће да иједна суверена земља оно што је у њему тражено прихвати.

Циљ је, сасвим извесно, био да он буде одбијен, о чему свједочи и чињеница да је барон Гизл, када му је 25. јула Никола Пашић предао изузетно помирљив одговор српске владе, одмах одговорио да он „није задовољавајући“.

Услиједило је и званично писмо аустријског посланика српском министарству иностраних дела истоветне садржине, а особље посланства и сам барон Гизл су убрзо потом исте вечери напустили територију Краљевине Србије.

Одлуци владе у Бечу да ступи у рат претходила је подршка Немачке, тако што је 7. јула на министарском заседању у Бечу одлучено да се Србији упути нота чија ће садржина бити неприхватљива, а што је разрађено потом на састанку у Бад Ишлу.

Процјена Берлина и Беча је била да ће њима успјети да муњевито изврше мобилизацију и концентрацију снага, прије Француза, а поготово Руса.

Намјера је била да се муњевитим продором преко Белгије, сломи Француска.

Њемци су вјеровали да ће се поновити сценарио из француско-пруског рата 1870/71. када је Француска страховито поражена. Тек потом намјеравали су да се све снаге усмјере према Русији.

Дан након објаве рата, 29. јула, регент Александар Карађорђевић објавио је проглас народу:

„На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат.  Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку…“

Тог 29. јула, руски цар Николај Други објавио је дјелимичну мобилизацију, стављајући до знања да Србију неће препустити на милост и немилост. Сутрадан, 30. јула, Њемачка је увела општу мобилизацију, а 1. августа објавила је рат Русији.

Већ 2. августа Њемачка је напала Луксембург, а 3. августа објавила је рат и Француској.

Пошто је Белгија одбила њемачки захтев за прелазак преко њене територије, Њемачка је 4. августа објавила рат и Белгији, а одмах потом Британија је, због њемачког непоштовања неутралности Белгије, 4. августа 1914. објавила рат Берлину.

Tако је започео Велики рат, касније назван Први свјетски рат.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: