Умјесто да се упропасти, нека се Морача уврсти међу највиша добра човјечанства

Ево већ више од четврт вијека како се води борба за спас величанствене земље Мораче од потопа, борба која је попримила међународне размјере и створила све услове за упис Мораче са њеним природним и цивилизацијским благом у свјетску баштину под заштитом Унеска.

Па, умјесто да Влада Црне Горе, већ одавно кандидује Морачу за упис у Свјетску организацију, она не само да то не чини, већ и даље очајнички настоји да Морачу потопи са њеним кањонима, старим десетимама милиона година, са њеном флором и фауном јединственом на планети, са њеним археолошким налазиштима и пећинама у којима су живјели преисторијски људи, са њеном свјетски познатом лавром Немањића која би била смртно угрожена језером у њеним темељима, са величанственом историјом народа морачко-ровачког за коју је велики руски истраживач Јегор Коваљевски рекао да је права хомеровска поема.

Све је то и много чега осталог, посебно економска неисплативост електрана на Морачи и смртна опасност милијарди кубних метара воде у вјештачким језерима над Подгорицом, одавно безброј пута речено и поновљено.

Али упркос свему томе, упркос неколико пропалих тендера од којих последњи прије двије године одбијањем италијанске компаније А2А, власнице Електропривреде Црне Горе, да се упусти у потопитељску авантуру на Морачи, власт повампирује увелико препричану причу о електранама на Морачи. Кад је нијесу хтјели Италијани, Норвежани, Аустријанци…, сада се Морача нуди Турцима да је потопе, пошто нијесу могли да је поробе о чему, уосталом, свједочи чувена ријеч настала послије великих турских погибија на Морачи 1795. и 1820. године: 

„Заклели се Турци на погачу
да не војсте више на Морачу.“

Недавно се, у вези понуде Мораче Турцима, али изгледа и Словенцима па и Кинезима, огласио, у име Министарства економије, Никола Јаблан, стари потопитељ кога знамо још из првих година борбе за спас Мораче када је он, колико се сјећам, заузимао руководеће мјесто у ЕПЦГ. Но нека Јаблан који по службеној дужности заговара градњу брана и електрана, но се, након извјесног затишја, огласио, у Дану од 14. августа, и биолог Слободан Радоњић из Јаценове висе манастира Морачког! Он се, прије неку годину, био прочуо теоријом како ће се у вјештачким језерима на Морачи моћи гајити толико рибе да ће је бити за сву Европу! И да ће Морачани и Ровчани једући рибу, а не јагњетину, телетину и свињетину избјећи срчана обољења и бити дуговјеки! Па је тако доспио и у пјесму, јер се на њега односе ови стихови из моје поеме Авет потопа над Морачом која је дјелимично, уз јеку гусала, на Yоу Тубе-у:

„… И још кажу да ће из тог глиба
по Европи крчмити се риба.
Слично тврде да ће Морачани
убудуће живјет као врани
јер ће рибља храна да их брани
од срчаних разних обољења
благо току нових покољења!“

Такође је заговарао, а то и сада чини, како се довођењем језера у темеље морачког манастира, овај може санирати од потока Светигоре који га оптиче:

„Још додају да тајну имају
како да се водама потопа
све то здање спаси од потока
вјековима који га оптиче
и никад му темељ не дотиче
Ето њине бесловесне приче!“

Овога пута Слободан Радоњић иде дотле да изјављује како се са њиме, како вели, оштроумни Морачани залазу за градњу електрана! Што је потпуно супротно истини, будући да се током година,управо у Манастиру Морачи, у Колашину и у Подгорици, одржало низ скупова против кобног пројекта.

Такође позива да наука треба да каже о томе своју ријеч, као да она то већ није учинила безброј пута, будући да су се најугледније личности из свих области, из геологије, географије, енергетике, археологије, ботанике, биологије, историје, историје умјетности односно византологије… увелико о томе током година оглашавале.

Све то садржи велики зборник Одбрана Мораче од потопа, напреко триста страна, објављен 2002. у издању Светигоре, а који се у цјелини налази на Интернету:

http://www.tvorac-grada.com/knjige/scribd/odbranamoraceodpotopa.html

Као што се такође на Интернету налазе моји остали радови о Морачи, међу којима врло опсежни текст одлично илустрован Морача у очима европских аутора, који је права ода великих европских и руских аутора XИX и XX вијека Морачи и њеној бастини:

http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/moratschasrpski.html

Ту је и књига на француском „Leternitemenacee de la Moratcha, Ugrozena vjecnost Morace“ изашла 1997. у Паризу, а која је била најљепше поздрављена од стране од аутора који су писали о њој, међу којима Луј Далмас и Владимир Волков.

Додајмо и колективни рад у ПДФ-у наглобалној мрежи Морача мора да настави да слободно тече, сачињен прије неку годину трудом Green Home-a.

Сви разлози, сви услови су се одавно стекли да се Морача, умјесто да се преда водама потопа, уврсти међу највише вриједности човјечанства под заштитом свјетске организације!

Комнен Бећировић,

Љевишта, 16. августа 2014.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: