Удружење породица са КиМ: Неизвјесна судбина 525 отетих

„Убицо, биће ти опроштено, само ми кажи где си ми сина закопао. Да ли си му лавски камен на груди ставио или ситнички песак по њему просуо. Можда си га у моју њиву положио. Како си га осудио и коју си му кривицу пронашао? Шта си му на крају рекао и да ли си му очи свезао?“. Ово су стихови мајке 17-годишњег дјечака Драгана Несторовића које су посвећени убици њеног сина, отетом на Косову и Метохији, а које је прочитала на конференцији за новинаре организоване поводом обиљежавања 15 година од настанка Удружења отетих и киднапованих на КиМ. Обраћање мајке изазвало је снажне емоције и плач већине присутних у сали.

Представници Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији саопштили су данас да је и после 17 година неизвјесна судбина око 525 особа, а да је до данас сахрањена 361 особа за чије убиство нико није одговарао.

„Нема, нити може бити истинског помирења, док злочинци не буду осуђени за своја недела, док се не пронађу киднаповани и нестали, уколико има преживелих и пронађу остаци убијених, као и док се сви протерани са КИМ не врате на своја обновљена огњишта”, рекла је предсједница удружења Верица Томановић.

Она је на конференцији за новинаре поводом обиљежавања 15 година од деловања тог удружења навела да оно остаје одлучно у проналажењу чланова породица.

„Од почетка рада удружења наши апели за доношење закона о несталим предати су свим представницима власти, одборима, министарствима, до данас не знамо разлоге због којих се овај проблем не решава”, истакла је Томановић.

Томановић је нагласила да су представници тог удружења изгубили све за шта је вредјело живјети и додала да све наводи на сумњу да се подаци о несталима замагљују са одређеном намјером.

„Од 11. јуна 1999. године припадници ОВК били су виновници незабележеног општег насиља на КИМ. Број убијених цивила свакодневно се увећавао и без икакве заштите дошло је до прогона 250.000 људи”, рекла је Томановић.

Она је указала да су тада Срби и други неалбански становници доживљавали огромно психичко и физичко страдање наочиглед 50 хиљада војника КФОР-а.

„Сви случајеви су пријављени Међународном комитету Црвеног крста, полицији КФОР-а, УНМИК-, ОЕБС-а и стиче се утисак, када су срспке и неалбанске жртве у питању, да су све те организације биле посматрачи отимица”, подвукла је.

Томановић је подсјетила и да је по потписаној резолуцији 1244 СБ УН КФОР био у обавези да обезбиједи безбједност и сугурност, али да то није урађено.

Замјеник тужиоца за ратне сложине Миољуб Виторовић каже да није оптимиста да ће се сви нестали пронаћи јер су, како је рекао, злочини рађени тако да се тијела никада не пронађу.

У том смислу споменуо је предмет „Гњилане” рекавши да је наредба била да се тијела Срба, када се измрцваре и измуче, раскомадају.

Неки од дјелова тијела су, по исказу човјека који је то радио, бачена у Ливачко језеро, међутим, приштински рониоци су утврдили да нема ништа на дну језера.

Када је после тога холандски тим вршио претрагу језера наишли су на бомбу.

„Онај ко је спроводио тај пројекат, он га је спроводио до ситних детаља”, рекао је он.

Представници удружења закључили су да и поред многобројних сусрета са домаћим и међународним представницима власти, до данас нису успјели да сазнају истину.

Виши кустос музеја геноцида и историчар Ненад Антонијевић навео је да подржава откривање и санкционисање лица која су одговорна за отмице на КИМ.

„Потребно је да судови и тужилаштва раде свој посао. Неопходно је да се растветле чињенице у вези са наводима бившег тужиоца Карле Дел Понте, извештај Дика Мартија о трговини органима”, рекао је Антонијевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: