ИН4С

ИН4С портал

Турски ток се одлаже за 2017. годину

1 min read

Покретање „Турског тока“ не може се очекивати пре 2017. године, сматра турски амбасадор у Русији. „Гаспром“ је претходно најавио да ће залихе гаса до Турске кренути тим гасоводом у децембру 2016.

juznitok-gas-tjub-650x421

Још један гасовод требало би да буде „Источни лук“ кроз Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску, а могући извори гаса били би Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар и Русија.

Још није потписан обавезујући уговор о изградњи „Турског тока“ између Москве и Анкаре, а очекује се да цјевоводи буду у функцији након 2017. године, рекао је у интервјуу Интерфаксу амбасадор Турске у Русији Умит Јардим, преноси Раша тудеј.

Било би непрецизно када бисмо сада рекли да ће гасовод бити покренут 2016. или 2017. године“, рекао је амбасадор додајући да Турска и Русија још нису ни почеле пројекат.

Амбасадор, ипак, вјерује да би, када би стране успјеле да изведу пројекат, то била велика побједа и за Турску и за Русију. Москва и Анкара и даље разговарају о том питању, рекао је Јардим.

Претходно је извршни директор „ГаспромаАлексеј Милер рекао да ће гас до Турске преко новог тока почети да стиже у децембру 2016. године.

О гасу се разговарало и на самиту ЕУ и шест земаља Источног партнерства у Риги. У завршном саопштењу наглашен је интерес да се зајамчи безбедно снабдевање гасом, а посебно је указано на важност Јужног гасног коридора, преноси Бета.

Из саопштења произлази да ЕУ никако не жели да се одрекне украјинске транзитне инфраструктуре за доток руског гаса, јер се указује на „даље напоре ЕУ за осавремењивање украјинског Система за пренос гаса као дела Европске мреже“.

Гасовод „Источни лук“ заобилази Србију

Нови гасовод „Источни лук“ кроз Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску могао би да почне да се гради 2018. године, произлази из договора ових земаља потписаног у Риги.

Договор је постигнут на иницијативу владе у Братислави која је ставила до знања да је циљ тога да се обезбједе разни извори и путеви снабдевања за стабилан прилив гаса у средњу и југоисточну Европу који би био без прекида.

Како је предочено, „могући извори гаса били би Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар и Русија“.

Мада та нова инфраструктура за доток гаса из разних извора заобилази Србију, како су агенцији Бета рекли европски дипломатски извори у Бриселу, изградња српско-бугарске гасне везе дала би могућност за прилив извесне количине гаса у Србију и са тог новог гасовода.

Азербејџански гас би превасходно преко „Трансјадранског“ и других планираних гасовода, који треба да прођу кроз Турску, као дијела Коридора, постао додатни извор снабдевања у односну на руски гас, а „Источни лук“ би умногоме користио гас из тих гасовода „Јужног коридора“.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *