Страховлада НАТО-интелектуалаца и америчких амбасадора

Пише: Чедомир Антић

Ово је вријеме државника негативаца. Првак реформи у региону, девет година успјешни и хваљени Никола Груевски постао је за кратко вријеме непожељни, ауторитарни диктатор. То се најбоље види из дјеловања најамничких невладиних организација и НАТО-интелектуалаца у Београду.

До прије неколико мјесеци нису знали ко је Никола Груевски, смијали су се неокласицистичком и новоромантичарском Скопљу, али су се са страхопоштовањем сјећали британског премијера како плови Охридским језером у рибарском чамцу и грди „безобразне Грке“.

Сада је Груевски постао ауторитарац. Те не мари за опозицију (која никако да побиједи на изборима) – која је због нечега напустила парламент. Те не поштује Албанце, чија је највећа партија с њим у влади.

Требало је да никако не нападне терористе у Куманову. Боље би било да их је опколио и с њима једно два мјесеца преговарао продубљујући кризу у земљи и увјеравајући све да је за Македонију најбоље да владе мијења без избора када затреба амбасадорима.

Најбоље би било, у ствари, да их је пустио. Као што је ЈНА пустила хрватске товаре са оружјем. Да је снимцима америчке службе којима га компромитују супротставио своје како агресорске трупе са Косова, из зоне коју контролише америчка војска, нападају једну суверену и међународно признату државу.

И само спокојно да сачека да сучесници, пословни ортаци и фисовски рођаци отаца косовске злочиначке државе, са солитера око трга на коме се окупи педесетак хиљада незадовољних опозиционара запуцају из снајпера…

Амбасадор оком – Вучић скоком

Онда би ови што га данас савјетују да с губитницима избора, македонским социјалдемократским шовинистима чија је потпредсједница позвала посланика Србина да напусти Македонију, који су гонили српске свештенике, а архиепископа Јована Шестог послали у затвор, направи заједничку владу, дошли са двије фотографије.

Донијели би му портрете Јануковича и Милошевића. Може да бјежи одмах, као први, па му неће бити ништа, а може да заврши и као други. Узгред, када је Милошевић 1996. фалсификовао општинске изборе, дипломатије истих држава су биле много болећивије није било руског гасовода, а и требао им је спаринг партнер за косовски рат кога су већ довољно облатили.

Насмијао ме је прије неки дан један борац за права српског народа на програму телевизије која промовише владајућу СНС. Док су НАТО-интелектуалци набрајали гријехе Груевског: 1. Влада предуго 2. Ауторитаран 3. Националиста 4. Популиста 5. Снимци о злоупотребама… Он наведе слична, много гора дјела, трипут дужу владавину и потпише Мила Ђукановића… Натовци се мрште… Нису тако мислили. Прво што Срби у Црној Гори нису нација, већ „остатак мрачног светосавља, окупације совјетско-бриселске земљице Дукље, НАТОдржаве Правалитане, а друго, како може неко да мисли лоше о Ђукановићу када Ван Ромпеј каже другачије?!

Срећом, негативци су у региону, а у Србији је све потаман. Што каже народна пословица: „гдје амерички амбасадор оком, Вучић скоком“. На „европском путу“ наш је жирант албанска „Репубљик Косова“. Спрема се промјена Устава, а Дорис Пак нам је већ поручила да је преамбула садашњег највишег државног акта (који је Брисел прије девет година подржао) противна нашем настојању да будемо чланови ЕУ.

Томина платформа

И док Вучићева влада настоји да повећањем најмањих плата и пензија и, десетоструко мањим од предвиђеног, улагањем у „Београд на води“ припреми народ за изборе, предсједник Николић покушава да придобије родољубиве гласове.

Данима траје дебата о „Платформи“ коју је наводно написао, а још увијек није објављена. Колико је та „Платформа“ важна свједочи чињеница да ју је коментарисао премијер Вучић. Каже не дозвољава да га свађају са Николићем, мада њему ништа (читај породица, новац, амбиција, новац… Косово и Метохија“) није важно, осим, наравно, доброг живота грађана.

Шта да напишем о „Платформи“ чији садржај нико у јавности не зна? Можда садржај више и није важан.

Сјетимо се, Николић је био на власти и 1998. године. Тада је влада, којој је припадао, прекршила одлуку народа са референдума, па затим и погазила Устав предајући Косово и Метохију НАТО-у. Касније, власти су прихватиле насилно стварање албанске државе и интеграцију Срба са централног и сјеверног Косова у њен састав. Прије двије године Николић је такође написао једну „Платформу“, њоме је предвиђено стварање српске аутономије и политичко повезивање Косова и Метохије са Србијом.

Ту платформу подржале су друге установе наше државе. Ипак, само три мјесеца касније Николић и Вучић стали су иза сасвим другачијег садржаја Бриселског споразума. Николић је изгледа заборавио на тај документ. Сада се поново игра Србина и даје повода да га неко вријеме у Вашингтону и Бриселу гледају као „негативца„.

Тако пружа привид родољубивости власти, плурализма у нашој држави, утемељује своју следећу кандидатуру, потврђује свој утицај у СНС-у. Једино о чему, чини се, не мисли то је да поново, по ко зна који пут, нарушава кредибилитет српске државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: