Стефан Немања – путоказ за очување Срба и српске државе

Предсједник Србије Томислав Николић изјавио је данас да је родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, једна од најважнијих личности у цјелокупној српској историји и да за нове генерације представља светионик који одређује правац очувања српске државе.

„Владавина великог жупана Стефана Немање је примјер мудре политике каква је потребна и данас. Искушења која је имао у настојању да обезбиједи самосталност Србије, његова храброст и одлучност у спољној политици, примјер су да велика дјела и богата заоставштина нијесу могући без велике личне жртве, одлучности, непоколебљивости и посвећености„, рекао је Николић.

На скупу „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113-1216)“, предсједник Србије подсјетио је да је Стефан Немања, најмлађи и најспособнији син властелина Завиде, био родоначелник династије Немањића, која је створила моћну српску државу, конкурентну и самој Византији.

„Када бисмо навели само ту чињеницу било би довољно за оцјену да је био један од најзначајнијих владара у српској историји. Уз то, отац је светога Саве, а та два свеца су два угаона камена Српске православне цркве, чија је улога у идентитету и култури српског народа – кључна„, подвукао је Николић, а преноси Танјуг.

Дистанца од девет столећа, према његовим ријечима, довољна је да можемо да констатујемо да је Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви – једна од најважнијих личности и у цјелокупној српској историји.

Николић је указао на то да је Стефан Немања увео православље као званичну религију и градио цркве и манастире који су бисери архитектуре и фрескосликарства.

Према његовим ријечима, Стефан Немања је земљу затекао подијељену и разједињену, умио да се избори са тешкоћама и створио је услове за утврђивање српске државности и проширење српских граница.

„Умио је да пошаље изасланике чак у Нирнберг да са царем Фридрихом Барбаросом уговоре савез против Византије, али је исто тако знао да цару Византије Манојлу Комнину пошаље своју војску ради помоћи у бици код Мириокефалона. Његовом заслугом Косово, Зета, Травунија, Захумље, Неретвљанска област постадоше дјелови српске државе„, навео је Николић.

Вјера, слога и љубав

„За нове генерације Стефан Немања представља светионик који одређује правац очувања српске државе. Његов лични пример је обавеза да се као највеће благо чува драгоцјена земља која нам је привремено дата на чување. Тај аманет није он оставио само својим потомцима, већ свим Србима, за вјеки вјекова“, рекао је Николић.

Предсједник Србије је додао да је родоначелник династије Немањића упозорио да народ није народ без земље, да народ није народ ако допусти да нема свој језик, да народ није народ без вјере и љубави.

„Пред тим заветним ријечима, нико не може да остане равнодушан…“ рекао је Николић.

Он је подсетио да је Стефан Немања поручио да смо ми Словени могли бити једно биће, снажни и непобједиви, али да су нас нажалост, размирице и разни интереси раздвојили и ослабили.

Николић је навео да је српски владар учио да не мрзимо друге, али да чувамо своје и цитирао великог жупана: „Јер ја вам дајем ову заповед: да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве злобе“.

„Своју мисију служења народу и држави наставио је потом на Светој гори, гдје је прешао у вјечни покој, са последњим ријечима хвале у славу Бога, у дубокој старости 13. фебруара 1199. као монах Симеон у манастиру Хиландару, а 1208. његове су мошти пренијете у манастир Студеницу, гдје се и сада налазе„, навео је Николић.

Предсједник Србије је подсјетио и на ријечи Светог Саве који је о свом оцу написао:

„Јер сам Бог зна, а ни од људи није скривено колико је био његов подвиг за нас и за људска незнања, овога блаженога мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру и нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи, други му неће бити раван“.

Николић је нагласио да је Стефан Немања ударио темељ ономе што се касније препознаје као посебна одлика српске средњовековне државе – не правни партикуларизам који влада у осталим државама Европе, већ универзалност, јединство правног система, што је два века касније кулминирало доношењем Душановог законика.

„У тадашњој Европи само су двије државе имале јединствен правни систем: Византија и Србија„, указао је Николић и додао да је на спољно-политичком плану, дефинитивно окренуо правац српске државне и црквене политике према Византији.

„Ово је одлука која је судбински утицала на стварање идентитета какав данас постоји код Срба„, рекао је Николић.

Истина и правда

Према његовим ријечима, Стефан Немања је већ у вријеме своје световне власти био први велики задужбинар, ктитор бројних цркава и манастира, Студенице, Свете Богородице у Топлици, Светог Георгија у Расу, „а од изградње његових Ђурђевих ступова рачуна се настанак Рашког стила градње сакралних објеката“.

„Хиландар је, по ријечима Светог Саве, подигао тако што је мјесто које је било “пусто ловиште зверова“ препознао као мјесто где треба саградити свети манастир. У идеалтипском погледу он је први српски светитељ, он је први који “заступа и штити“ полетни и јуначни српски род “на небесима“. Од њега почиње оно укључивање Срба међу старије народе хришћанске васељене„, подвукао је Николић.

Према његовим ријечима, девет столећа касније, суочени са сличним искушењима, Стефан Немања је путоказ за вођење државе.

„И када нас присиљавају да се одрекнемо дијела свог бића, оклеветани и уморни од сталне борбе, растргнути изнутра и споља, исмејани и проглашени истовремено и издајницима и националистима, стојимо усправно, јер су правда и истина на нашој страни и помажу нам да не поклекнемо„, рекао је Николић.

„Можда се некима чини да смо поражени и понижени, али наша је борба праведна, а њихови, најчешће биједни и економски интереси нијесу довољни да побиједе српски народ„, рекао је Николић и додао да су они који су протутњали нашом земљом, само тренутак у нашем памћењу, а одлазили су односећи на себи проклетство наше проливене крви.

Учинићемо све да Срби више никада не буду народ који свако може некажњено да прогони или прогна, поручио је предсједник Србије на скупу „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113-1216)“, одржаном у Ректората Универзитета у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: