Срђан Драгојевић: Људи треба да су институције (ВИДЕО)

Након  премијере филма „Атомски здесна“, редитељ Срђан Драгојевић каже да иако у филму играју популарни глумци попут Бранка Ђурића, Милоша Самолова, Зорана Цвијановића, Мире Бањац,  не очекује да ће људи похрлити у биоскопе.

„Ово није комедија иако има комичних елемената. То је узнемирујући и тежак филм, налик на време у ком живимо. Дакле, не очекујем да ће људи похрлити у бископ да се забаве, али очекујем да ће они који прате мој рад доћи у пристојном броју да виде шта сам ново направио“, каже он за Б92.

„Атомски здесна“ је једна од команди у бившој ЈНА која се односила на случај опасности у случају пада атомске бомбе. Војници би требало да се баце у супротну страну од пада атомске бомбе, као да их тај потез може заштити.

„То ми је била згодна метафора за капитализам и транзицију који овде имају улогу атомске бомбе, а које смо дочекали пуни наде. Ипак, нисмо скочили на време. Не би нам вредело ни да јесмо, као што не би вредело скочити у страну у ЈНА у случају пада атомске бомбе“, објашњава Драгојевић.

Радња филма „Атомски здесна“ одвија се у луксузном хотелу на Јадрану, где су породице из свих крајева бивше Југославије дошле на „бесплатних“ недељу дана, уз услов да присуствују сеанси продаје тајм-шера, на 99 година. Прича прати бескрупулозне продавце и галерију ликова који, наивно или похлепно, мисле да ће се окористити.

Драгојевић је инспирацију за филм добио тако што је и сам присуствовао једној таквој сеанси.

„На наговор оца отишао сам на једну презентацију и пошто сам по струци клинички психолог, схватио сам о каквој манипулацији се ради. После вишечасовне гњаваже дошла је пауза и рекао сам водитељима да ћу свим присутнима рећи чиме се заправо баве, ако ми не дају обећани ваучер за путовање.

Ваучер сам добио и згодно га искористио за одлазак до Барселоне и провео шест дана на Тенерифима. Ту ме је препознао један менаџер из Хрватске који је редовно гледао моје филмове и понудио ми да научим како да манипулишем људима.

Ту је већ било људи из целе Југославије – братство и јединство у бизнису и превари, тако да је највећи број карактера из филма инспирисан стварним људима“, каже Драгојевић.

Упркос негативном призвуку описа карактера, Драгојевић каже да нико у његовом филму није сасвим негативан. Сви су на неки начин жртве.

„Ја волим своје јунаке и ја их у сваком филму браним. То су људи који су заборавили да живе. Сви смо ми такви. Били бисмо бољи, али не можете осуђивати људе којима околности то нису допуштале. Како да кривим јунаке који су провели добар део живота у рату и санкцијама, после чега је дошло нешто још горе“.

Према Драгојевићевим речима, суноврат је продубљен од 2000. године када стотине хиљада људи губи посао, да би се неколицина тајкуна богатила.

„Надам се да ћемо кренути путем опоравка. Мислим да дубље не можемо пасти и у погледу економије и у погледу етике“, каже он.

Део средстава за филм, „скромну суму“, према Драгојевићевим речима, издвојило је Министарство културе Црне Горе. Помогао је и РТС док је на његовом челу био покојни Александар Тијанић, који је издвојио суму „колику би издвојио за снимање једне епизоде неке од серија, а заузврат је редитељ понудио четири епизоде серије на основу филма „Атомски здесна“ и права на емитовање. Помогли су и многи други.

„Копродукције су једино решење за посрнулу кинематографију, јер је познато да у Србији не можете из буџета добити нешто много за филм – свега 20 до 30 одсто трошкова. Зато се сви окрећу земљама у региону или траже партнере из Европе. То је мукотрпан посао. Неколико пута сам успео у томе, неколико пута нисам. То је као зидање Скадра на Бојани“, каже Драгојевић.

Ипак, како каже, њега регион није интересовао због финансирања, иако у њему има готово подједнако гледалаца као у Србији.

„Ја сам човек рођен у СФРЈ. То је зона у којој се осећам безбедно и добро. Ту имам пријатеље. Моје претензије према региону су више интимне и уметничке, него пословне“, објашњава он.

Подршку од комисија за финансирање пројеката у области културе и информисања није добио и то у шест наврата. Драгојевић сматра да је реч о негативној селекцији и погрешном начину организовања.

„Уметност треба да се организује у принципу просвећеног апсолутизма – да појединци именом и презименом доносе одлуке и за њих одговарају. Тако би се спречило постојање безимених колектива у којима седе гомиле медиокритета. Људи треба да буду институције, а не колективи. Траиловић и Ћирилов не би направили институције да и сами нису били институције“, сматра Драгојевић.

Ипак, он не критикује досадашњег Министра културе Ивана Тасовца, јер како каже, не може много тога да се уради за четири или пет месеци. Да ли би се опробао у његовом послу?

„Ја верујем у личну одговорност и осећам се добро у бављењу политиком са места на ком јесам. Као посланик, много иницијатива сам покренуо кроз скупштински Одбор за културу, а већина њих не захтева новац. Међутим, бити министар културе, односно бити у извршној власти, подразумева јак его и врло развијену социјалну интелигенцију, а ја то немам“, каже он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: