Спомен-плочу нијесу срушили ни њемачки окупатори, па неће ни ЛП

Предсједник будванског одбора СНП-а Веселин Марковић казао је за ИН4С да спомен-плочу српски ослободиоцима у том граду нијесу успјели да сруше ни италијански и њемачки окупатори, па неће ни Либерална партија.

„Вјерујем да нећу бити једини који би покушај уклањања спомен-плоче са бедема Старог града сматрао покушајем поновног убијања својих предака и негирањем њиховог херојства и који би био спреман да на све могуће начине спријечи овакав вандализам какав нам најављује предсједник будванске Либералне партије Блажо Рађеновић“, рекао је Марковић.

Он сматра да је покретање приче о скидању спомен-плоче ослободиоцима Будве у Првом свјетском рату, прије свега, последица чињенице да једна неуспјешна власт,  чији је Либерална партија конституент већ деценију, ништа корисно није урадила за Будву, већ је деградирала више него сви окупатори који су овим простором тутњали миленијумима.

„У питању је неуспјешан покушај да се са реалних проблема, прије свега егзистенцијалних, скрене пажња незадовољних грађана и поново покуша дијелити наш народ по шавовима из прошлости“, истакао је Марковић.

Он је навео да иницијатива ЛП не заслужује пажњу, али се, због пијетета према нашим прецима, чија се улога у ослободилачком рату покушава минимизирати и због жртава које су положили на олтар отаџбине, ипак на њу мора одговорити.

„Спомен-плоча којом су грађани Будве прије скоро сто година изразили захвалност својим ослободиоцима преживјела је и налете фашистичких хорди и не може ми бити  јасна било чија жеља да буду гори од италијанских и њемачких фашиста који су покушали да је склоне, а који су ипак попустили пред аргументима разума које им је изнио тадашњи градоначелник Будве“, указао је Марковић.

Вјерујем, додао је он, да је чак и и предлагачима таквог антицивилизацијског чина позната чињеница да Будва, све до датума уклесаног на плочи вјековима није била у истој држави са Цетињем и да је у тој побједоносној војсци, која ју је ослободила, било на хиљаде добровољаца из Грбља, Маина, Побора, Брајића и Паштровића, који су чак из прекоморских земаља ризикујући своје животе долазили да бране свој народ, чак и у вријеме када се тадашња власт припремала за капитулацију и одлазак у избјеглиштво.

„Сигурно им је позната и чињеница да је велики број тих добровољаца своје животе положио на олтар отаџбине и да на нашу заједничку срамоту, поготову нас који смо потомци ових јунака на простору Будве још увијек нема споменика који би подсјећао на њихово херојство.Такође је позната чињеница да су упркос толиким својим жртвама, чак и прије сто година били на цивилизацијском нивоу значајно вишем него Либерална партија данас, и нијесу рушили чак ни окупаторског венецијанског лава који и дан данас краси бедеме будванског Старог града“, навео је Марковић.

Он се нада да ЛП, осокољена медијским простором који добија за своје морбидне идеје, неће кренути да руши и Ловћенску вилу на Цетињу, коју је краљ Александар подигао у славу истим тим добровољцима.

„Било би много паметније и корисније кад би умјесто ревизије наше херојске прошлости  покренули иницијативу да се направи Спомен костурница жртвама аустроугарског логора у Буљарици, заробљеницима из цијеле Црне Горе, чије кости и данас леже разастрте без иједног обиљежја“, казао је Марковић.

Свакако је, сматра он, умјесније да се умјесто прекопавања гробова окрену будућности и искористе чињеницу да су дио власти и учине некакву корист грађанима који су за њих гласали.

„Свакако би највиша корист била да јавно признају да нијесу у стању да Будву извуку из понора у који су је сами гурнули и да омогуће грађанима Будве да изаберу неког другог ко је за то способан“, закључио је Марковић.

Либерална партија је у новембру прошле године позвала Министарство културе да „уреди градске бедеме и ову плочу скине као и сваку другу која деградира изглед старог града“. Из Директората за културну баштину стигао је одговор да ће табла српским ослободиоцима Будве бити уклоњена, а само се тражи начин како да се то уради.

На табли која је изнад главних врата у Стари град постављена 1931. године, пише: “На успомену доласка храбре побједоносне Српске војске која послије јуначних побједа ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва„.

Изнад тог натписа уклесане су ријечи Петра Петровића Његоша „Поколења, дјела суде…“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: