Симболичне казне за злочине над Србима на KиМ
За злочине почињене над Србима на КиМ судови, којима предсједава Еулекс изричу се симболичне казне, далеко мање него што је предвиђено кривичним законом за ратни злочин, а Тужилаштво у Србији критикује да Интерпол не реагује на потјернице српских органа када су у питању Албанци са Космета.Врховни суд КиМ којим предсједава судија Еулекса недавно је осудио двојицу – Ејупа Кабашија означеног као вођи напада и Сокоља Битићија – на по двије године затвора, што је прва пресуда за један од најтежих и најбруталнијих злочина над српским цивилима на Космету коју су починили припадници такозване ораховачке групе ОВК, јула 1998, пишу франкфуртске „Вести“ у серијалу о процесуирању злочина у Оптеруши пред косметским судовима.
Лист наводи да им је изречена симболична казна, иако је кривичним законом за ратни злочин прописан минимум од пет година.
Интерпол не реагује на потјернице српских органа када су у питању Албанци са КиМ, каже за Драгољуб Станковић, замјеник тужиоца за ратне злочине Србије, објашњавајући зашто ни након 16 година од убиства осморице српских цивила, киднапованих у том селу, нема осуђених.
Оптужница је осуђене теретила само на незаконит напад на цивилно становништво. Суд се уопште није бавио нестанком осморице мушкараца тог дана, међу којима је најмлађи Немања имао само 14 година, указује лист.
Дневник подсјећа да је у три јулска дана, у љето 1998, у Ораховцу и околним селима, киднаповано је 110, а потом убијено 43 цивила.
У Оптеруши је нападнуто 15 цивила, који су се сакрили у кући Божанића.
Напад су сви преживјели. Одведене су све особе мушког пола, њих осморица, међу којима и мали Немања.
Лист још наводи да су сви косметски судови кроз које је случај „прошао“ ван сваке сумње утврдили да је у ноћи између 17. и 18. јула, и рано ујутру 18. јула 1998. група непознатих људи напала кућу Божанића у селу Оптеруша, да је напад био против српских цивила, да су Срби окупљени у кући имали на располагању оружје, али да нема „ниједног разлога за сумњу да је то оружје употребљено у било коју сврху сем самоодбране“.
Откривање масовне гробнице Волујак почетком 2005. прекинуло је наду преживјелих жена из Оптеруше. Међу 28 посмртних остатака које су форензирачи Унмика нашли на тој локацији, били су и њихови мужеви. ДНК анализом идентификовано је и дијете, малољетни Немања Божанић, који је заједно са оцем одведен из куће.
С обзиром на то да су у Волујаку пронађене само неке од жртава злочина у Оптеруши, а у неким случајевима само дјелови тијела, заступници породица жртава сматрају да би овим злочином требало да се бави тим који је наслиједио специјалног истражитеља Клинта Вилијамсона.
Лист наводи да је крајем 2007. српско Тужилаштво за ратне злочине је окончало истрагу и издало потјерницу против 34 припадника ОВК због ратних злочина у Оптеруши.
Пред српским судовима води се процес против Синана Морине, коме се већ судило, али је након ослобађајуће пресуде у првом степену, побјегао.
„Против њега је у току главни претрес. Наше судско вијеће није повјеровало исказима свједока, па је ова особа у првом степену ослобођена и пуштена из притвора. По жалби, поступак је враћен на поновно суђење. Окривљени је побјегао и сада је расписана потјерница за њим“, каже Станковић.
О недавно изреченој двогодишњој казни пред Врховним судом КиМ двојици припадника тзв. Ораховачке групе Станковић сматра да „није било услова да им се ублажи казна“.
„Српско тужилаштво је тужиоцу Еулекса предало расположиве доказе који се односе на ту двојицу. Свједочиле су исте особе које су свједочиле и у Београду. Еулексов судија је, за разлику од нашег суда, тим свједоцима повјеровао, исказе оцијенио релевантним и осудио их на по пет година затвора, али је Врховни суд КиМ казне смањио на по двије године“, подсјећа Станковић.
На питање да ли је са Еулексом било говора о суђењу одговорнима за судбину цивила чији су остаци пронађени у масовној гробници Волујак, Станковић каже да се о томе разговарало, али да „Еулекс није могао доћи до других особа које су извршиле злочин у Оптеруши“.
Он додаје да не постоји законски оквир за сарадњу два тужилаштва, који би подразумевао у потпуности преузимање доказа и оптужница које је извело српско тужилаштво.
„Међународни суд Еулекса нема могућности да прихвати као доказ оно што прибави тужилац за ратне злочине у Београду. Специјално тужилаштво може да прихвати оптужницу нашег Тужилаштва, али је тада третира као захтјев за спровођење истраге, и мора сам да понови извођење доказа које смо ми већ извели, па тек након тога да подиже своју оптужницу“, наводи Станковић.
„Вести“ подсјећају да се напад и заузимање Ораховца догодило се годину дана прије оружаног сукоба и напада НАТО на СРЈ. Тај догађај је био прекретница у сукобима на Косову и Метохији.
Синхронизовани напад на српске цивиле догодио се 17, 18. и 19. јула 1998. у Ораховцу, потом у селима Ретимље, Оптеруша, Зочиште и Великој Хочи.
У тим селима није било снага безбједности, али су сељаци покушали да се одбране. Убијено је седам, а отето више од 110 српских цивила. Након посредовања Црвеног крста, пуштени су жене и дјеца, док се по њиховом повратку 45 цивила водило као нестало.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: