Шћепановић: Не спомињи родослов ни гусле, јер то открива српско порекло

Десетак издатих књига и исто толико припремљених за штампу, је рад колашинца Предрага Т. Шћепановића познатог у Колашину под надимком „Ђедо“. Он није уобичајни писац нити школовани књижевник већ је своју каријеру „народног писца“ започео белешкама. Још у детињству практично од кад је научио да пише његов хоби тада а данас занимање је било да иде и бележи родослове.

Његово детињство је било мало другачије него остале деце. Растао је уз дедове, тако да су га они доста научили и преносли своја предања и традицију на њега, као најстаријег унука.

Како каже Шћепановић, увек су му говорили да пише јер од памћења нема ништа. На првом мијесту је увек био родослов. Он је већ пре почетка првог разреда основне школе знао своје пасове до осамнаест кољена уназад, тако да је због тога и добио надимак „Ђедо“. Летње и зимске распусте је проводио на селу и увјек је носио свеску и оловку са собом и бележио народне пијесме, догађаје, приче и наравно порекла.

„Надимак сам добио од једне баке комшинице која је проверавала моју бистрину и знање. Увјек кад је видим у дворишту ја бих прешао код ње као да јој помажем и она почне да ме испитује, ко и свака бака проверавала је моје знање, том приликом кад сам јој избројао пасове до осамнаестог колена уназад, рекла ми је „е…како си бистар прави си ђедо“, и тако је и постао мој надимак и остао дан данас.“- прича Шћепановић истићући да је родослов нешто за шта се он определио још од малих ногу, да бележи и чува од заборава.

 „Највише сам опредељен за писање родослова. У данашње вријеме доста људи зазире од свог родослова, има ту и утицаја политике. У неким срединама важи правило не помињи родослов и не помињи гусле. Зато што родослов обавезно открива Српско поријекло а гусле опевавају Српску традицију.“ – казао је Шћепановић.

Од издатих родослова издваја родослов Шћепановића чије прво издање  је издао 2001. године када је имао евиденцију за 59 презимена која су настала од Шћепановића, а како он каже већ данас је тај број знатно увећан.

„У припреми је друго издање родослова Шћепановића у ком ће бити обухваћен и женски дио. Написао сам заиста доста родослова, за то треба пуно времена и стрпљења и да се обилазе многи прагови кућа. Пратим читаву Xерцеговину и Црну Гору. Доста људи је чуло за мене па ме зову да им помогнем да расветле своје порекло.“ – каже он додајући да поред родослова издао је такође и књигу  „Знаменити и успјешни Колашинци“ у којој је преко 100 биографија оних који су рођени у Колашину и околини. Такође како каже, тренутно ради на изради родослова Радовића што је посебна част за њега с обзиром да то укључује и митрополита Амфилохија, који му је истиче он, много помогао у његовом раду. 

Првенац књига је била збирка лирских народних пјесама под називом „Гором шета бећар момче малдо“ у тој књизи је записано преко 1000 стихова. Друга збирка народних лисрских пјесама коју је Шћепановић издао је под назовим „Лирске народне пјесме од Андријевице до Колашина“. Такође је објавио и списак погинулих на „зиданом мосту“ , подаци који се налазе у књизи „Пуцај рат је завршен“, за коју је предговор написао Митрополи Амфилохије, а поговор Матија Бећковић, док је Шћепановић давао податке.

„Пасје гробље“ вечита „рак“ рана Колашина

Књига о „пасијем гробљу“ је припремљена за штампу, истиче Шћепановић, али како каже неће је још увијек издавати.

„Знам тачно ко је кога убио у том немислордном чину, ко је био налогодавац, ко судија ко извршитељ по имену и презимену. Написао сам књигу о томе јер то је један од највећих злочиначких чинова током другог светског рата на нашим просторима над Српским народом. Одлучио сам да ту књигу не објављујем још увијек док ми је мајка жива“, казао је он додајући да је довољно невоље доживео када је објавио списак имена погинулих на зиданом мосту.

„Када је тај списак дошао у светло јавности највише траума због тога је имала моја мајка и мој покојни отац, тако да за живота моје мајке књига о „пасијем гробљу“ неће се наћи у штампи. Наш народ уме да буде немилосрдан кад се изнесе истина, каже Шћепановић додајући да је објавио и књигу поводом 100 година од Балканских ратова и односи се на Колашинске барјактаре у црногорској војсци до 1916. године од 300 страна, а за њом треба да се објави и књига о командном кадру односно о официрима колашинске бригаде од 1871. године до 1916.године.

„У овој друго књизи о колашинским официрима померио сам датум до 1918.године јер је у вријеме окупације погинуло 580 војника. Књига има више од триста страна. Сакупио сам укупно податке о 1200 погинулих војника колашинске бригаде, о томе се врло мало зна у нашој историји и ова књига ће бити велики допринос очувању колашинске прошлости“, каже Шћепановић истичући да му у последњих шест година доста помаже Бранислав Јекнић директор колашинског Центра за културу који је препознао важност његових записа за очување културно историске баштине Колашина. 

„Митроплоит Амфилохије, има велику улогу у мом успеху сакупљања података, без његове помоћи не вјерујем да бих могао да придобијем све податке из архива на Цетињу. Захваланост коју имам према њему се не може описати речима. Могу да кажем да ми је и сам Митрополит нудио новчану помоћ за трошкове текстова које сам писао, нисам узео нити бих икада узео новац од цркве јер хришћанин треба да даје свој прилог цркви а не да узима од ње.“ – закључио је Шћепановић.  

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: