Спонзори тероризма: САД и Турска као стубови Исламске државе

Три недјеље након рушења руског путничког авиона, пао је и војни. Случајност, бијес због прекинуте трговине нафтом, једанко уносне како за Турску, тако и за њихове партнере из ИСИЛ-а, или можда смишљена провокација припремљена да саботира сјутрашњи сусрет предсједника Путина и Оланда­? Склон сам да вјерујем трећој опцији.

Звијер звана Исламска држава активна је негдје од половине сиријског грађанског рата. Индикативно је до сада није угризла САД и највећег непријатеља исламског и арапског свијета државу Израел. Удара углавном на своју арапску и курдску браћу по вјери, сиријске хришћане, путнике у руском авиону и паришке цивиле.

Стварање ИСИЛ-а непосредно су узроковале америчке и НАТО војне акције у региону Блиског Истока и Сјеверне Африке. Када је 21. августа претеча данашњег ИСИЛ-а, уз подршку НАТО авијације заузела Триполи, утицајни америчи сенатор Џон Мекејн на свом твитер налогу написао је следеће: “Гадафи је готов, Башар ал Асад је следећи“. Августа 2011. године ситуација у Сирији је била потпуно мирна, а свега неколико недјеља касније отпочеће крвави сиријски грађански рат.   

Ових дана Џон Мекејн нас је такође информисао да се против режима предсједника Асада боре побуњеничке групе које је “наоружавала и тренирала ЦИА“. Такође није тајна да се времешни сенатор јавно сретао са сиријским побуњеничким лидерима, претпостављам баш онима које је тренирала ЦИА. На више фотографија са таквих јавних сусрета, јасно се види Мекејн у друштву Абу Бакар ал Багдадија, данашњег калифа Исламске државе. Чак и да САД непосредно не стоје иза оваквог садашњег ИСИЛ-а, веома је упитно колико је њихових припадника обучавала и опремила ЦИА.

Индикативно је такође да за више од годину дана наводног америчког бомбардовања Исламске државе, њене позиције су остале практично нетакнуте. Подсјетићемо да су бомбардовањем САД и НАТО, успјели да за неколико мјесеци сруше респектабилне армије Либије и Ирака, неупоредиво снажније, организованије и опремљеније војне силе од лудака из ИСИЛ-а.

Три спољна стуба дају потпору тзв. Исламској држави, најорганизованој и најмоћнијој терористичкој организацији у историји људског друштва. Како смо горе видјели, САД су идентификоване као први и најважнији стуб, који је (не)свјесно иницирао и подржао настанак, те пуних годину дана симулирао међународну војну интервенцију против ИСИЛ-а. Други стуб представљају арапске неофеудалне монархије Садијска Арабија, Катар и УАЕ, које терористе снадбијевају оружјем. Претпоставља се наравно са америчким благословом.

Трећи стуб представља Турска, која терористима је обезбјеђивала непосредне финансије. До прије неки дан ИСИЛ и Турска несметано су одржавали комерцијане односе и трговали нафтом. Можда је баш овај јуче оборени јуришник СУ-24 бомбардовао и пресјекао нафтовод, којим је у Турску са територије под контролом ИСИЛ-а стизала најефтинија нафта на свијету. У моменту када страшне људске трагедије у Бејруту, над небом Синаја и Паризу, намећу неопходност обједињавања свих потенцијала савременог свијета у борби за злом тероризма, обарањем руског авиона Турска је дефинисала своју међународну позицију и  директно стала на страну својих терористичких партнера.

Чини се да ту није усамљена,  већ да се на извјестан руско-француски стратешки савез, који би по оцјенама респектабилних аналитичара могао да прерасте у противтежу осовини Вашингтон – Лондон, удара крајње координисано. Свако од партнера даје свој “допринос“ колико и како може, неко политичким притисцима и сплеткама, неко руши војне, а неко цивилне авионе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: