Руски план за Црну Гору

Већина озбиљних аналитичара процјењује да ће позив Црној Гори за приступање НАТО пакту бити одложен најмање до краја 2016. године. Да овом државом управљају озбиљни људи и да овдје егзистира здрава медијска атмосфера, чињеница да ће у овој години изостати позив за НАТО не би требала никога да изненади.

Почетком марта мјесеца из уреда предсједника Франсоа Оланда издато је саопштење да Француска до даљњег неће дозволити никакво ширење НАТО пакта. С обзиром да ово саопштење временски коинцидира са  његовим састанком са предсједником Путином и канцеларком Меркел посвећеном решавању украјинске кризе у Минску, није искључено да је једна од неформалних тема овог историјског сусрета, који је југоистоку Украјине донио одрживи мир, била и општи мораторијум на даље ширење НАТО-а.

Запањујоћом лакоћом црногорска власт и већина овдашњих медија занемарила је званичан став предсједника једне Француске, послије САД најзначајније чланице НАТО алијансе. Не обазирући се на поруке са Јелисејских поља, овдашњи НАТО пропагандисти наставили су у истом даху да воде своју једнострану кампању. Тако су милиони евра, пријеко потребних црногорском здравственом и образованом систему, отишли на немогућу мисију поправљања имиџа војног савеза, који је овај простор не само бомбардовао, него и употребом радиоактивног оружја трајно контаминирао.

Намеће се питање, да ли је свеприсутна догматска НАТО кампања производ политичког аутизма Енвер Хоџиног типа, или тек једна обична фарса, којом премијер Ђукановић покушава доказати безусловну оданост САД и “купити“ америчку подршку у одржавању на власти? Следећи корак у доказивању безусловне оданости САД изгледа представља отворена клевета Русије, коју Мило Ђукановић последњих дана отпужује да директно стоји иза манифестација народног незадовољства. Да у Ђукановићевим клеветама на рачун руске државе постоје и примјесе истине, лично не сумњам да би 24. октобра његова полиција пред здањем црногорског парламента била једнако паралисана, као 14 година раније чеченски терористи у московском позоришту Дубравка.   

Боравећи претходне недеље у Москви на конференцији “Долазили ни НАТО на Балкан – Црна Гора, Македонија, Србија?“, запазио сам да је код руских званичника на веома добар пријем наишла инцијатива наших опозиционих политичара да Русија и НАТО заједно гарантују војну неутралност Црне Горе. Реално је очекивати да током наредне двије седмице руска страна званично објелодани понуду НАТО-у, да по моделу војне неутралности Аустрије заједно уреде међународну позицију Црне Горе.    

Аустријски државни уговор настао је прије тачно шест деценија, као плод компромиса СССР-а, САД-а, Француске и Велике Британије. Поред одредби које су искључивале могућност поновног уједињења са Њемачком и обнове хазбуршке монархије, овај документ забранио је приступање Аустрије било ком војном савезу и размјештање страних трупа и других ефектива на њеној територији.

Настанком нове геополитичке реалности у свијету средином деведесетих, нестали су спољни притисци за даље одржавање неутралног статуса Аустрије. У моменту када су НАТО пакту приступиле не само бивше земље чланице Варшавског уговора, већ и републике чланице СССР-а, Аустрија је одлучила да ипак задржи свој војно неутрални статус. Штавише евентуално пристуапање НАТО пакту у овој земљи никада није постало релевантна тема.

Двоструки аустријски министар одбране Норберт Дарабош у интервјуу за београдску Политику каже да: “Аустрија ужива у свом неутралном статусу“ и као основне предности аустријске војне неутралности наводи: “Прво, да имамо флексибилну државну позицију и да можемо као такви да учествујемо у разним организацијама. Питање је колико је било стварне користи за све оне земље које су приступиле НАТО-у? Јер, са НАТО-ом се може сарађивати и без чланства у том савезу, имате низ примера за то.“

Министар Дарабош, такође подвлачи да је концепт неутралности 3 пута јефтинији од евентуалног чланства у НАТО: “Сада издвајамо за одбрану 0,7 одсто од националног бруто производа. Ако бисмо ушли у НАТО, то би морало да буде најмање 2,2 одсто од националног бруто производа.“

Паметном и рационалном аустријско искуство са војно неутралном позицијом било би довољно да извуче релевантне закључке. Нажалост рационални и паметни одавно не управљају црногорском државом, што сулуда НАТО кампања најбоље показује. Кредибилне спољне гаранције опстанка на власти овог режима, данас су нажалост једнина мјера и стратегија црногорске државне политике, која не показује ни елементарне претензије објективног дефинисања националног интереса. 

Грађанима Црне Горе сада се намеће историјска дилема, да ли ће оваквом режиму дозволити да без њиховог непосредног консултовања одбаци понуду гарантноване војне неутралности и земљу вољом корумпиране парламентарне већине утрпа у НАТО пакт.

Аутор: Игор Дамјановић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: