Путинофобија
1 min readЗашто у САД нема политичких немира? Зато што Вашингтон нема америчких амбасада, казао је својевремено Габријел Гарсија Маркес.
Шта је заједничко криминогеном режиму Мила Ђукановића, америчкој амбасадорки Су Кеј Браун (њеним надређеним), већини црногорских „интелектуалаца“- суверениста (прорежимских и оних других), бројним НВО-има и форумима, позитивним и сличним политичким партијама, режимским, али и појединим критичким суверенистичким медијима?
Макар двије ствари: анти-путиновска, и, истовремено НАТО пропаганда. Наречена идеолошка машинерија усијала се поводом посјете руског предсједника Владимира Путина Београду, Балкану. Било је ту свега: од спинова, преко непознавања геополитичког контекста и духа времена, до отвореног „грађанског“ фашизма и шовинизма. По сриједи је далекосежнија, и, за нас, важнија ствар од наречене посјете: откуд ова братија на истом – атлантистичком задатку?
Клицу одговора треба тражити најкасније у историсјкој вертикали од почетка деведесетих до референдума. У том периоду, критичари власти суверенисти – нијесу се обрачунавали са Ђукановићевом врхушком са антимафијашких позиција, већ преовладавајуће националних и етничких: Ђукановићев шверц био је мањи проблем од Ђукановићевог „(велико)српства“, господаров криминал небитнији од господаровог (ратног и поратног) загрљаја са Слободаном Милошевићем, шефова фамилија била је мање у фокусу у односу на шефове везе са Београдом, то што је био са оне стране закона, мање је бољело суверенисте него то што није био довољно за црногорску ствар.
Тај опасни тренд потцјењивања и прећуткивања мафијашких послова постаје опаснији након расцјепа ДПС-а, 1997. године, те након што је Ђукановић (уз подршку суверениста, у политичком пољу Либералног савеза) у другом кругу покрадених (као и сви до сада) предсједничких избора, побиједио Момира Булатовића, окренувши се Вашингтону и НАТО-у. Збирно: доларима.
Од тада, па до 21. маја 2006. године, критички расположени суверенисти њихов незанемарљив дио – праве неформални пакт о ненападању са Ђукановићем, који се да сублимирати сентенцом: држава па демократија. То је, мимо повремених часних изузетака, била колаборација зарад вишег циља. Суштински: тиме је осим прогутаног времена цементиран мафиократски, неокомунистички монструм, уз „патриотски“ алиби све за Црну Гору. Док су се поменути полови борили за такву, суверену Црну Гору, Црна Гора је све мање била суверена, а све више Ђукановићева. На концу, добили смо Црну Гору по његовој мјери и мјери за његове. Земљу за њих. Добили смо суверенову Црну Гору, а не ону, којој је требало тежити суверену. Добили смо шире гледано амерички протекторат.
НАТО изнад свега
Потом су, од поменутог маја, суверенисти почели нову колаборацију са режимом, због новог вишег циља: НАТО-а! Опет је државна пропаганда почела са одбраном суверености, тезама које усвајају суверенисти од оних у НВО-има до оних у медијима, при медијима: НАТО нема алтернативу; ко је против НАТО, тај је против суверености (државе); НАТО је гарант суверености и стабилности…
Поново су се пољубили, поново се љубе, суверен и суверенисти, који га контролисано критикују. Опет се, мимо воље грађана који су великом већином против интеграција у НАТО (тек 35 одсто је за учлањење, на основу истраживања у коме је судјеловао НАТО!) из тог (не)природног загрљаја кани преварити народ: под кринком суверености у окриљу НАТО-а, створити “сувереност” по мјери НАТО-а и Ђукановића. Дупло “демократско” ропство. Анти-сувереност.
Суверенисти се опет враћају на мјесто злочина: поново, заједно са Ђукановићем, граде не-суверену Црну Гору: ону која ће директно служити интересима Вашингтона, који се огледају у неолибералном неоколонијализму, грубом милитаризму и окупацији истински суверених држава, “успјелих непослушности” (Ноам Чомски, за Кубу).
Ријечима једног од водећих идеолога наведенога, Американца Збигњева Бжежинског:
“НАТО не представља само основни механизам за спровођења америчког интреса у европским стварима већ и основу за политички битно америчко војно присуство у Еворпи.“ Или, ријечима још једног аутора са Запада, британског нобеловца Харолда Пинтера: “НАТО је америчка бојева глава”. За такву “сувереност“ утркују се данас црногорски суверен и црногорски суверенисти. И једни, и други: робови врлог новог свијета.
НАТО, тај бајонет на пушци Запада, под диригентском палицом (боље: пендреком) Вашингтона, од оснивања прожет је „духом звјери која мора доћи до плијена“. Плијен је све што показује и најмањи знак суверености, отпора империји: од Кине и Индије, до Бразила и Русије.
Ћутање није злато
И ту долазимо до Путина, чија ресурсима богата земља, заједно са осталим наведеним, представља вјеснике новог, здравијег – мултиполарног свијета. А, тиме брану атлантистичком војно-индустријском комплексу (1.000 војних база широм свијета, Чалмерс Џонсон). Зато је и Западна, анти-путиновска пропаганда тако свепрожимајућа и систематска. Зато, због геополитике и изолације Русије, а не због (црногорске) суверености и стабилности Џон Мекејн недавно хушка америчку администрацију да „што је брже могуће укључи Црну Гору и Грузију у НАТО”. Не због наше суверености, већ због глобалног суверена.
Да се разумијемо: није Путинова Русија идеално мјесто за живот. Није ни Кина. Али, није ни далеко од тога Саудијска Арабија у којој влада Шеријат, не постоје странке и гласају (веома ријетко) само мушкарци па Западна пропаганда, геополитике ради, ипак ћути, због тога што је краљ Абдулах бин Абдулазиз Ал Сауд освједочени пријатељ Вашингтона. Ћуте на све то и црногорски “интелектуаци” суверенисти. Ћуте, јер није опортуно опирати се НАТО планерима, овдје и тамо, сада и сјутра. Ћуте и “интелектуално” слушају.
Ћуте у огромној већини наши суверенисти млади и стари и на главни проблем савремености и суверености: амерички неподношљиви унилатерализам, који меље државе, народе и људе. Ћуте о Гвантанаму и Абу Граибу. Ћуте о стварним разлозима окупација Авганистана и Ирака. Ћуте о америчком спонзорисању терористичких група, од Ал-Каиде раније, до ИСИС-а, недавно. Ћуте о стотинама хиљада побијених цивила у ратовима yашингтона и НАТО-а. Ћуте о САД, као највећем извознику нестабилности и ратова. Ћуте о САД епицентру глобалног “економског тероризма”. Ћуте о САД, као “земљи са само једном партијом бизнис партијом” (Чомски). Ћуте о америчком “подстицању демократија”, заправо подривању суверенитета држава широм свијета… Ћуте и слушају црногорски суверенисти, до нове колаборације са црногорским сувереном.
Црна Гора, неутрална држава!
Аутор текста је новинар Марко Милачић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Marko, svaka čast! odličan tekst koji dokazuje ono što već duže vremena pokušavam objasniti, ato je da između „Prve“ i „Druge“ familije nema razlike o suštinskim pitanjima, oni se samo svađaju oko raspodjele plijena, upravo kao divlje zvijeri! Osim Kuča i Morače, simpatija za ovakve ideja ima i na Primorju!
Sve je dobro objasnio Marko, osim zadnje rečenice.
Kako može Crna Gora da bude neutralna država, ako joj smjeste Mis Albanije u Ulcinju ili Orlov let? Da neće da objeve rat SAD-u?
OD PUTINOFOBIJE PATE SAMO ZAPAD , PROZAPADNI LIZOGUZI I PROFAŠISTIČKE POVAMPIRENE AVETI KOJIMA SMETA SVAKO KO SE PONAŠA PATRIOTSKI , HUMANO I NEDOZVOLJAVA DIKTATE ZAPADNOG SVIJETA KOJI UNIŠTAVA ČOVJEČANSTVO POD LAŽNIM VIDOM BORBE ZA DEMOKRATIJU I PRAVA ČOVJEKA .
Svaka cast Marku, ali i Komnenu trostrukom vitezu: od Morace, od Lovcena, od Kosova, koji upravo na prilozenom tekstu ukazuje na zlo koje se diglo na Rusiju.
Браво Марко, витеже од ломнијех Куча!
На истој смо таласној дужини:
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/zapadrusija.htm
A kako Lekić gleda na ovako ,,sučeljene“ stavove svojih bliskih ljudi Milačića i Batrićevića?
Putine, mogu samo da ti… pa znas vec. ZIVIO RUSKI CAR PUTIN!!!!!
Nemojte da smo neozbiljni, Milačić i Batrićević pokušavaju da budu u centru pažnje pa nabacaju jedan drugom reagovanja
Sjajno! Ovo je cas anatomije za Prvu i Drugu familiju!