Продали јефтино, купују 500 пута скупље

Према изворима Монитора у току је трансакција куповине два војна хеликоптера, тзв. црна јастреба, који би Црну Гору могли коштати и преко 50 милиона евра. Хеликоптере смо раније продали за свега 50 хиљада евра по комаду.

„Није било овако кад смо имали хеликоптере за гашење пожара”, коментарише таксиста августовске вреле вијести: десетине пожара у Подгорици и околини и два недавна неуспјешна гашења пожара полицијским противпожамим авионима.

Први, авион типа дромадер М18Б принудно је слетио на Какарицку гору у суботу, 1. августа.

„Пилот М.А. је данас учествовао у гашењу пожара у том реону, када се у току лета појавио технички проблем због којег је био принуђен да приземљи авион на најближој погодној локацији”, саопштили су из полиције.

Нешто раније, 20. јула, у дијелу Скадарског језера принудно је слетио и противпожами авион АТ802А, када је пилот, такође у акцији гашења пожара, задобио лакше повреде. Још није објављено шта је био разлог принудног слијетања.

Црна Гора већ дуже од седам година не посједује хеликоптере који се користе за гашење пожара, али и друге непогоде. Сваког љета наново се отвори полемика да ли их је требало продавати, и колико је, док гори све около, важно да их имамо, као једно од најефикаснијих средстава за гашење пожара.

„Авиони по својим летним карактеристикама не могу да буду ефикасни на више од 20 одсто територије, јер је терен такав да авион није у стању да се маневром адекватно подешава и да ефикасно гаси пожар, ни по правцу ни по висини. Ту је и проблем непостојања водених површина на којима би авион танковао воду, у обзир долазе само море и Скадарско језеро”, упозоравала је прије двије године посланица ПзП Бранка Бошњак.

„Додатан проблем је што су авиони дати у надлежност авио-хеликоптерској јединици МУП-а, а та јединица изгледа да готово нема ни минимум кадровских капацитета који могу да лете на овим авионима”, казала је она тада.

С тим мишљењем слажу се и домаћи војни стручњаци. Вишенамјенски хеликоптери, према исцрпној студији коју је прије неколико година израдила Ваздухопловна база ВЦГ, били би најбоље могуће ијешење и за гашење пожара, али и транспорт повријеђених, допремање помоћи и евакуацију у случају елементарних непогода, имајући у виду климатске услове у Црној Гори и конфигурацију терена.

Да су нам хеликоптери, продати убрзо након осамостаљивања, пријеко потребни, показало се исте 2012. године, када су се пожари озбиљно ширили сјевером Црне Горе. У Црну Гору су тада на испомоћ морали доћи војни хеликоптери из Хрватске. Како тврде Мониторови добро упућени извори, та два хрватска хеликоптера била су у лошијем стању од оних које је Црна Гора раније продала. Багателно.

Црногорској војци након осамостаљивања припало је шест хеликоптера, марке МИ8. Од њих само је један тренутно у Црној Гори, али није ремонтован, па није у употреби. Од преосталих четири су продата, док је један пошао на ремонт у Србију, гдје му се губи траг. Хеликоптери су продати по симболичној цијени од свега 50 хиљада евра по једној летјелици. Према тадашњој процјени војног врха на челу са адмиралом Драганом Самарџићем, потпомогнутом стручним налазима Владислава Влаховића и Живка Пејовића није било исплативо да се ремонтују.

Према мишљењу Украјинског ремонтног завода, тада упућеном овдашњем војном врху, ремонт би коштао око 300 хиљада евра по хеликоптеру. Како је то за овдашње надлежне наводно било скупо, хеликоптери су продати. Испада да би шест хеликоптера било ремонтовано за мање од два милиона евра.

„Ремонт би државну касу тада коштао 7,5 милиона евра, што би било нерационално”, тврдили су касније из Владе.

Па чак и да је толико, то је много јефтиније од цијене коју ће сада, ако реализује планирану куповину, војска платити за два америчка хеликоптера марке Блацк хавк, тзв. црни јастребови, чија би укупна цијена, са резервним дјеловима, додатним системима, обуком кадрова, с обзиром на то да у Црној Гори нема обучених за управљање њима, могла достићи и преко 50 милиона евра, тврде Мониторови извори.

Према истим, добро упућеним изворима, та трансакција је у току, а у медијима је најављена крајем прошле године.

Приликом недавне посјете Ваздухопловној бази, 23. јула ове године начелник генералштаба Драган Самарџић саопштио је да „набавка нових мултифункционалних хеликоптера, успостављање система за размјену података о ваздушној ситуацији са НАТО и модернизација извиђачких наоружаних хеликоптера представљају приоритете Војске Црне Горе”.

Тако ће након више од осам година откако се из војног врха и стручне јавности, говори о неопходној набавци вишенамјенских хеликоптера, Црна Гора платити 500 пута више новца за хеликоптере које је продала у бесцјење. При том, како тврде Мониторови извори, црни јастребови ће стићи без картона о стању у ком су, такозване књижице одржавања, тако да практично не знамо шта купујемо. Сигурно је само да се ради о половним хеликоптерима које Американци избацују из употребе, чије је одржавање изузетно скупо. Новији и јефтинији модели могли би се наћи на тржишту. И не само то. Зашто ВЦГ не купује хеликоптере за које не мора да обучава наново кадар, остаје такође нејасно.

У међувремену, тврде наши извори, пропуштене су бројне прилике да се ти хеликоптери добију много повољније. Једна од таквих прилика је набавка четири хеликоптера 2008. године, када су купљени противпожами авиони.

Када је ВЦГ прије више година продавала седам авиона, као заинтересовани купац јавила се компанија из Енглеске. Та компанија је нудила два хеликоптера марке Белл за авионе. Понуда није ни разматрана озбиљније. Коначно, авиони бивају продати у Хрватску, за око 50 хиљада по авиону, што је опет, указују познаваоци јефтино. Претходно је шест авиона марке Г4 практично поклоњено Србији.

Уколико планирана трансакција куповине црних јастребова буде реализована, не значи да ће ситуација са пожарима бити сљедеће године боља. Ко зна колико може потрајати обука кадра за управљање њима.

Биће вруће и папрено за наше џепове.

Распродаја у току

Умјесто да се ради на побољшању капацитета за контролу црногорског неба, наставља се распродаја ваздухопловства, тврде Мониторови извори. Наводно планира се продаја и четири Г4 авиона, што би значило коначну распродају војне авијације. У том случају ВЦГ нема чиме да полети на висину преко 3000 метара, тврде наши извори.

Ваздухопловство Војске Црне Горе нема адекватну технику и довољно капацитета за контролу црногорског неба, иако је заштита ваздушног простора један од приоритета у процесу НАТО интеграција, објавио је портал Центра за демократску транзицију (ЦДТ), позивајући се на Стратегијски преглед који је Министарство одбране урадило 2013. године.

У том документу оцјењуе се да црногорска војска нема борбене системе и средства за противваздухопловну борбу (артиљерија, ракетни системи и авијација), као ни транспортне хеликоптере и савремени радар за надзор ваздушног простора.

„Постојећи капацитети ваздухопловних снага не омогућавају извршење додијељених мисија и задатака Војске и немају могућност тактичког транспорта већег броја људи, средстава и технике ваздушним путем“ наводи се у том документу.

„Хеликоптери Газела и пратећа опрема омогућавају дејства у дневним условима, док су дејства у сложеним метео условима и ноћу ограничена“, стоји даље.

Такође, наводи се да црногорско ваздухопловство у складу са додијељеним задацима има лимитиране техничке и оперативне способности за мисије трагања и спашавања (САР) из ваздуха, изнад копна и мора и није у могућности да адекватно подржи ове активности у свим временским условима.

„Због непосједовања вишенамјенских средњих хеликоптера Ваздухопловство ВЦГ није у могућности да пружи адекватну подршку цивилним институцијама у реаговању на ванредне ситуације (трагање и спашавање, гашење пожара, медицинска евакуација-МЕДЕВАЦ, транспорт и друго)“.

Каже се и да због непосједовања адекватних хеликоптера није могуће достићи потребну мобилност копнених снага, која, с обзиром на конфигурацију терена, може бити од пресудног значаја за ефикасно и адекватно реаговање на могуће безбједносне изазове.

Из ЦДТ-а су указали да Хрватска и Србија саме обезбеђују свој ваздушни простор, док је Словенија уласком у НАТО потписала Технички споразум са ваздухопловном командом Алијансе и њено небо су чували италијански авиони, а од 2014. мађарски.

На нивоу НАТО чланица постоји и модел АирПолицинг који се примјењује у земљама чланицама које нијесу способне саме да обезбјеђују свој простор. У том случају њихово небо, по принципу ротације, чувају друге чланице Алијансе.

Пише за Монитор: Милена Перовић-Кораћ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: