Pinna nobilis

Пуни смо подјела, знамо сви, али када уздигнемо фокус и одредимо се спрам стања у свјетској екологији, биће да се дијелимо на оне који аргументима доказују глобално отопљавање и на оне који то аргументовано оповргавају.

На неколико дана пред Сајам књига ваља казати како је једна од споредних јунакиња из документарне Геопоетикине књиге „Муке светског мора“ Алане Мичел – повраћала – када је спознала у каквом је катастрофалом стању Свјетски океан. Недопустиво кисео, с једва коралних гребена, пред устављањем Голфске струје, изловљен – Океан казује да ако и изумре живот на континентима он то неће осјетити, али ако изумре живот у Океану, континентима нема спаса…

Током сваког Михољског љета пливам, што сам чинио и прошле године када сам по први пут пожелио да пријавим чудо. Него рекох: са сачекам макар годину, можда грамзивци и чудо излове. Па ће испасти да сам га џабе пријављивао, или урекао…

Прошле године појавиле су се паластуре, Pinne nobilis. На поклоњење мору увијек долазим с маском, гледам има ли риба, колико је врста шкољки и пужева. Али се није догодило да сам – послије равно 30 година!!! – опазио једну малу паластуру, ни пет, ни педесет… Једва задржавајући дах под водом од узбуђења, умирен на површи, с једног јединог мјеста гледао сам у преко 100 паластура. Откриће сам пријавио которском Институту за биологију мора.

На дубини просјечно високог Приморца, у пољу траве посидоније, из тла су расле највеће шкољке на Медитерану. Знају да нарасту до 1 метра, каткада творе бисер, неправилног облика и жућкаст, али бисер. За тло су везане бисусним снопом и производе га најфинијег, да се њиме може ткати и плести. 

До доласка Михољског љета 2014. нисам обилазио речену позицију – све у страху да их нећу затећи. На папиру је њихово изловљавање Законом забрањено, али који родитељ може одољети оном типизираном: „Мама, види!“ Оно што пук зове државом ни пук не може за заштити, некмоли ће шкољку које није било 30 година – казујем као малаколог аматер – чиме јој је цијена стопут већа.

Но је еколошко чудо све вријеме било од дупле ширине: народи који су продефиловали тим дјелићем копна (појаснићу: не постоји ни 1% шансе да би неки метар Бококоторског приморја остао непрегледан; љети је то сафари који убија све), нису почупали паластуре.

Искрено, не вјерујем да смо еволуирали, и постали бољи људи. У овом тренутку некога негдје кољу, пале, силују, продају, крсте се кукастим крстом, с руком све ближом црвеном дугмету…

Море све види. А опет је, гле?, послије 30 година пројавило Pinne nobilis у енормном броју. Нема логике. У теорији, то се могло да догоди по молитви само једног праведника. Шта би било тек било кад бисмо се сви поправили…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: