Бивши британски премијер Тони Блер објавио је да је одиграо кључну улогу у НАТО бомбардовању Србије 1999. године. Како га је Борис Јељцин скоро угушио?
У својим мемоарима "Путовање" он је рекао и да је његово инсистирање на војном решењу ставило под велики притисак одличне личне односе које је имао са тадашњим америчким председником Билом Клинтоном.У поглављу "Косово" које заузима око 30 страна, Блер пише о својој улози у НАТО бомбардовању СРЈ, због, како је навео, "етничког чишћења на Косову", пренео је Би-Би-Си (ББЦ).
Блер је признао да је био у мањини када се залагао за војно решење косовске кризе.
Американци, за разлику од њега, нису били толико заинтересовани за војно решење, пошто га није било лако продати америчком јавном мњењу - за разлику од сукоба у Авганистану и Ираку, било је јако тешко рећи шта су директни амерички интереси на Косову, навео је британски радио.
Блер у мемоарима пише и да га је Клинтон критиковао зато што су се у америчкој штампи у то време појављивали текстови да британски премијер врши притисак на САД да пристану на слање копнених трупа на Косово и Метохију, уколико ваздушни напади не буду дали резултате, али да је напослетку ипак пристао и на копнене трупе.
Велико инсистирање Блера на војном решењу косовске кризе, у принципу се своди на његов већ познат став о тзв. "хуманитарним интервенцијама", пренео је Би-Би-Си.
Бивши британски премијер пише да је у првом тренутку његов главни мотив за тражење војног решења за Косово био "бес због онога што се тада дешавало на Косову".
Блер ја написао да је Косово за њега у суштини било морално питање, истичући да свака војна интервенција са собом доноси одређене ризике, али и да је неинтервенисање такође ризично и навео као пример Босну и Херцеговину почетком деведесетих година.
Блер у мемоарима пише и да га је Косово научило низу лекција - о власти, о вођству и о себи и да се "диви" сада, када чита материјале из тог времена и размишља о томе како се ситуација развијала.
Бивши британски премијер навео је да је Косово "дефинисало његово виђење спољних и војних интервенција уопште".
Како је пренео британски радио, чини се да Блер не жали ни због једне одлуке из тог времена.
Жао му је, на пример, због тога што су НАТО-ови авиони током бомбардовања погодили један цивилни конвој - не наводи и који.
Он је написао и да му је жао што је у бомбардовању Београда страдала и кинеска амбасада.
Блер говори и о Борису Јељцину, који је у време НАТО бомбардовања Србије био председник Русије, за кога каже да је постао помало непредвидив.
"Сећам се састанка са њим на једном међународном скупу убрзо након косовског конфликта… Пришао је са друге стране собе да ме поздрави једним од његових чувених загрљаја… Загрљај је почео. Првих десет секунди су били, мислио сам, дивно пријатељски. Следећих десет су постал помало непријатни. У наредних десет секунди сам већ почео да имам проблеме са дисањем. Коначно сам се ослободио загрљаја након минут и одјурио у потрагу за жестоким пићем. Мислим да је (Јељцин) био јасан", пише Блер.
Блер такође признаје да, како је написао, нико не може да каже да су проблеми Балкана сада решени, али да овај простор, који је више од века био синоним за нестабилност барем има шансу за бољу будућност.
Он наводи да је Хрватска почела преговоре о приступању Европској унији, а да је Словенија већ пуноправни члан ЕУ.
Данашњу Србију Блер не помиње, и не бави се питањем једнострано проглашене независности Косова.
У поглављу посвећеном Косову Блер опширно говори и о свом односу са Билом Клинтоном, кога сматра "најимпресивинијем политичарем кога је икада упознао", помиње и Клинтонову аферу са Моником Левински, као и лични однос Била и Хилари Клинтон.
