"Вечерас проглашавам крај америчке борбене мисије у Ираку. Операција 'Ирачка слобода' је завршена и ирачки народ сада има главну одговорност за безбедност своје земље", изјавио је синоћ Обама у обраћању нацији из Овалног кабинета Беле куће, које су главне ТВ станице директно преносиле.
"Нова зора" У склопу операције, под називом "Нова зора", до краја идуће године у Ираку ће остати око 50.000 војника, у такозваној мисији помагања и саветовања, након чега је предвиђено потпуно повлачење америчке војске из те земље, до краја 2011. године. Према његовим речима, САД су "платиле огромну цену да би будућност Ирака ставиле у руке његовог народа".
"Истрајали смо због уверења које делимо са ирачким народом, уверења да из пепела рата нови почетак може да се роди у тој колевци цивилизације", истакао је Обама, додавши да окончање тог рата није само у интересу Ирака већ и у њиховом.
Амерички председник је подсетио нацију да је у фебруару прошле године
обећао окончање борбене улоге америчке војске у Ираку до краја августа ове године, "и то је оно што смо урадили".
Обама је додао да ће окончање борбене мисије послати свету поруку да САД намеравају да одрже и ојачају своје вођство у 21. веку.
Поруке из Овалног кабинета
Из Овалног кабинета Беле куће, председници по правилу америчкој нацији упућују изузетно важне поруке.
Обама се од доласка на председнички положај само једном обратио из те канцеларије, када је у јуну најавио обнову Мексичког залива после еколошке катастрофе настале изливањем нафте.
И пре него што се кандидовао за председника, Обама се противио рату у Ираку, као сукобу који је подстакао антиамеричко расположење у свету и одвукао ресурсе од Авганистана. У говору је поменуо да ће се САД сада усмерити на тај део света.
Он је сада одао признање пожртвовању америчких војника, којих је милион и по прошло кроз ирачки рат у протеклих седам и по годиина. У тој земљи погинуло је више од 4.400 америчких војника.
Обама је, такође, упутио позив ирачким лидерима да што хитније формирају владу.
Нови командант америчких трупа у Ираку
Сједињене Америчке Државе су поставиле генерала Лојда Остина за новог команданта својих снага у Ираку, где је данас почиње нова, завршна фаза америчког војног ангажмана у тој земљи.
Како преносе амерички медији, церемонији, на којој је досадашњи командант генерал Реј Одијерно предао дужност Остину, присуствовали су потпредседник САД Џозеф Бајден и министар одбране Роберт Гејтс.
Бајден: Ирачани близу формирања нове владе
Амерички потпредседник Дожеф Бајден изјавио је данас да верује да су Ирачани близу формирања нове владе, јавила је америчка мрежа ЦБС.
"Разговарао сам са свим главним лидерима. Срео сам се са свим групама (партијама) које су освојиле консензус на изборима и потпуно сам уверен да смо близу спремности за формирање владе, која ће представљати исход избора, на којима су у великој мери (Ирачани) били подељени", рекао је Бајден, пренела је агенција Ројтерс.
Парламентарни избори у Ираку, који су били веома значајни за будућност земље, одржани су 7. марта.
То су били други избори за ирачки парламент од пада режима Садама Хусеина 2003. године и одржани су само неколико месеци уочи повлачења америчких борбених трупа из те земље.
Главна одлика избора је да су на њима учествовале све заједнице - сунити, шиити, Курди и остале верске и етничке заједнице, у борби за 325 места у парламенту.
Гејтс: Историја ће судити да ли је вредела инвазија на Ирак
Амерички секретар одбране Роберт Гејтс изјавио је данас у Ираку да су Сједињене Америчке Државе у завршној фази ангажовања у тој земљи, пошто је јуче формално окончана борбена мисија, а да ће историја судити да ли је вредела инвазија на ту блискоисточну земљу.
"Ми још морамо да радимо с Ирачанима у борби против тероризма. Ми још увек много учествујемо у обуци, саветовању и помагању. Хоћу да каже да смо ушли у завршну фазу нашег ангажовања у Ираку", рекао је Гејтс у обраћању америчким војницима у Рамади, пренела је агенција Ројтерс.
Гејтс је кратко и јасно рекао да САД више нису у рату у Ираку, али је био много мање директан на питање да ли је вредело водити рат у тој земљи.
"Тај суд захтева историјску перспективу", рекао је Гејтс, пренела је америчка агенција АП.
Амерички државни секретар изразио је веровање да су "амерички војници извршили нешто због чега се вредело жртвовати и крварити и да није било узалуд".
Њихова главна улога је да помогну у обучавању и опремању ирачких безбедносних снага током следеће године.
Гардијан: Рат од билион долара
Рат у Ираку је катастрофа која је коштала билион (хиљаду милијарди) долара, пише данас британски "Гардијан".
Лист наводи да су Ирачани, иако је Обама прогласио крај рата у Ираку, тек незнатно слободнији него што су били пре почетка сукоба 2003. године и много мање безбедни.
Два милиона Ирачана, после седам година анархије, и даље је расељено у иностранству, а исто толиком широм земље, док је производња нафте мања него прије инвазије, констатује лист.
"Гардијан" истиче да је током рата погинуло око 100.000 цивила, да земља нема стабилну владу, те да је обнова минимална, а корупција широко распрострањена.
Све почело "Пустињском лисицом"
Британски дневник напомиње да је анти-ирачка хистерија почела 1998. године акцијом "Пустињска лисица", која је послужила да се скрене пажња са секс афере тадашњег председника САД Била Клинтона са Моником Левински.
Већина промашених, такозваних либералних интервенција извршених после Другог светског рата - од Вијетнама до Либана и Сомалије, бар је покренута из добрих намера, док је повод за рат у Ираку била лаж коју су понављали Џорџ Буш и Тони Блер, а у коју нису поверовали Немачка, Француска, Русија и Јапан, пише лист.
"Гардијан" оцењује да рат у Ираку представља претјерану реакција параноидне и крајње милитаризоване америчке државе на појединачни терористички чин, извршен 9. септембра 2001. године и да ова интервенција показује колико су међународни односи мало напредовали још од убиства аустријског надвојводе Франца Фердинанда у Сарајеву давне 1914. године.
Тако ће рат у Ираку бити запамћен у историји као катастрофа која је више од било чега другог допринела удаљавању атлантских сила од остатка света и дисквалификовала те силе у улози глобалног полицајца, констатује "Гардијан".
