Главни проблем владајућих кругова у Црној Гори нису српски и црногорски политичари који говоре српским језиком, а немају правне механизме да дођу до својих језичких права, већ управо Српски национални савјет који по питању заштите српског језика има права и механизме који су утврђени највишим актима државе.
Прецизније речено, све је у рукама Српског националог савјета, чије претензије да се мора вратити српски језик у школе на основу Устава Црне Горе и Закона о мањинским правима и слободама не могу бити судски опорене. Управо зато је судска одука о враћању српског језика у школски систем неминовна и извјесна.Да ли ће у та одјељења слати своју дјецу Срби који себе сматрају конститутивним народом у Црној Гори и Црногорци који говоре српским језиком - спада у њихово право на сопствену одлуку и избор. Суштина, да ће бити уведена одељења на српском језику, важнија је од начина и механизама како се до тога дошло, у овом случају - преко Српског националног савјета.
На другој страни, министар науке и просвјете Стијеповић би требао приликом заказивања уџбеника на црногорском језику узети у обзир чињеницу да ће велики дио школских одјељења у Црној Гори бити на српском језику. Сматрамо да нема потребе трошити новац на уџбенике који ће бити очигледни вишак, јер се тај новац може употребити , рецимо, за корекцију уџбеника историје на српском језику,који су у овом садашњем облику крајње неадекватни и увриједљиви до границе непристојности.
