То је оцијенио предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић за новосадски "Дневник".
"Константа спољне политике Црне Горе је успостављање најбољих могућих односа са својим сусједима, па у том духу и тумачим најаву Министарства спољних послова да подржи кандидатура министра Јеремића. По хришћанском начелу - ко тебе каменом ти њега хљебом", рекао је Кривокапић.
Он је казао да његов савјетник за слободне медије, Николадис у том својству "није писао, ни потписао" текст „Шминкање политичког монструма".
"Андреј Николаидис је првенствено један од најбољих књижевника млађе генерације, па тек онда мој савјетник. Замислите кад би по истом моделу теретили предсједника Милошевићеве СРЈ - аутора "Времена зла"(Добрица Ћосић), да је дјела писао у предсједничком својству. Или Ива Андрића третирали као писца под теретом амбасадорске функције у Трећем рајху рекао је Кривокапић.
Андрић је био амбасадор Краљевине Југославије у периоду од 1939. до напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију у априлу 1941. године.
Упитан да ли се слаже са оцјеном Николаидиса да би „употреба динамита и пушака сакривених у дворани у којој су главари, духовници и умјетници прослављали двадесето годишњицу постојања РС" представљала „цивилизацијски искорак", Кривокапић је казао да се, када се сагледа текст у цјелини, види да је у питању метафора на тему класне свијести и да не може да вјерује да су је његови пријатељи у Републици Српској схватили као пријетњу.
Кривокапић је навео да је Николаидис само примјер како се по методу кардинала Ришељеа „дајте ми било коју реченицу из било које књиге и послаћу аутора на вјешала", води обрачун са слободом стваралаштва и мисли.
На питање да ли стоји оцјена да је он предводник струје „екстремних црногорских националиста", Кривокапић је казао да су те оптужбе дио исте старе технологије етикетирања и ућуткавања људи који никада нијесу били политички дио оног што Хаг квалинкује као "заједнички злочиначки подухват".
„Једино СДП, у садашњем саставу Скупштине Црне Горе, осим мањинских партија, није била дио великосрпског пројекта током ратних година. Тај нам се гријех очигледно не да опростити, па је сваки Црногорац по дефиницији негација великосрпства, а они великосрпство изједначавају са српством", казао је он.
Када се, како је навео, таква етикета употријеби за некога ко је лидер једине аутентичне европске, грађанске и антиратне странке у Црној Гори, онда је то "врхунац бешчашћа".
Он је оцијенио да је тужба коју је Епархија будимљанско-никшићка поднијела Европском суду за људска права против Црне Горе због повраћаја имовине, само мали сегмент у укупном мозаику опонирања СПЦ држави Црној Гори и да клер СПЦ у Црној Гори својим конкретним деловањем угрожава фундаменталне вриједносне грађанске Црне Горе.
