Лукшићеве политичке поруке остале су у идеолошкој кохеренцији са политиком претходног премијера. Грађански учтив и технократски хладан није звучао одлучно као претходник, па су бројни посматрачи мислили да је Лукшић опрезан јер нема довољно јак утицај у својој партији.
Велика подршка државника Европе и САД, поготову из утицајних центара који су годинама игнорисали контроверзног Ђукановића, снажила је Лукшићеве позиције у ДПС-у и Црној Гори. Док је Ђукановић причао о алтернативним путевима које треба припремити за случај распада Европске уније, Црна Гора је добила условни датум преговора. То је додатно ојачало младог премијера и његова цијена на политичком тржишту толико је порасла даје могао запријетити врховништву своје странке реформским покретом чија би снага у значајној мјери надмашила десничарску ДПСДП коалицију. Због тога су услови Европске уније за отпочињање преговора у јуну 2012. изгледали као сугестија Лукшићу да започне своју реформаторску мисију.
Умјесто да окрене нову историјску страницу, Лукшић је одлучио да сву стечену снагу стави у одбрану фамилије. Наставио је тамо гдје је стао кад је као министар финансија за спас Прве банке од једног направио једанаест милиона и тако преселио дуг на мјесто гдје је могао да чека о трошку државе. Недавно нас је подучио да су два од четири спорна уговора у корупционашком послу Телекома склопљена директно с Мађар Телекомом и да стога нијесу у надлежности црногорског тужилаштва. Као да су Мађари поткупљивали ванземаљце, а не Ђукановића и његове министре који су се у Скупштини Црне Горе уставно (за)клели да ће сврха њихове власти бити интерес државе и народа.
Директору полиције и врховном државном тужиоцу Лукшић је ову поруку могао пренијети и у директном контакту. Одлучио је да не рескира и саопшти полицајцима, тужиоцима и судијама на свим нивоима, да треба, као и он, само да глуме да штите општи интерес.
Кад је почео хладнокрвно да исплаћује банкарске гаранције које је Ђукановић својевремено дао својим предузећима, подигао је цијене енергије и цинично рекао грађанима да се на поскупљења морају навикнути. Отишао је потом у Мароко да гости себе и другове о трошку компаније која је елиминисала Свети Стефан са списка драгуља свјетског туризма. Чији кооперант, који је преузео инвестицију, сада тражи да не плаћа закуп кад већ Грци морају да оснивају медије који неће штетити режиму.
Пошто долази из економске школе која каже да нема бесплатног ручка, Лукшић је, у ствари, поручио: „Морате се навикнути на увођење средњовјековног кметског закона. Црна Гора је наша (ДПС), ми имамо право да продајемо земљу и вас заједно са земљом на којој живите". Посљедња вијест: оне који немају хљеба, упутио је да га траже на парламентарним изборима.
У царству моралне тупости врховништва ДПС-а, млади Лукшић је морално обамро и не види даље од своје каријере. Кад би се Ђукановић сјутра вратио на премијерску позицију, могао би одмах да продужи да влада на исти начин као што је то чинио прије Лукшића. Лукшић није учинио никакву промјену која би му то отежала.
Лако Лукшић од каријере заједно с режимом клизи низбрдо, треба га онемогућити у улози спасиоца режима који пустоши земљу. То је добро и за младог принца јер ово што чини претвара га у саучесника са кривичном одговорношћу.
