Побједа: Раичевић на Дан независности ЦГ: Дочекаћемо дан да сјебемо и ову дукљанску двоколицу
Побједа
Предсједник Покрета ,,Не у НАТО не у рат“ Гојко Раичевић назвао је на свом Фејсбук профилу државу Црну Гору дукљанском двоколицом коју треба уништити. Раичевић, заговорник војне неутралности и противник чланства Црне Горе у НАТО је у поруци поводом Дана независности написао даје Србија вјечна док су јој дјеца вјерна.
,,Стрпљен спашен, браћо! Никад не заборавимо да Србија је вјечна док су јој дјеца вјерна. Нека нас руже и олајавају, нападају и омаловажавају. Ми знамо ко смо и ми нећемо ништа ново, само царство Душаново! Наоружани стрпљењем, дочекаћемо дан да сјебемо и ову дукљанску двоколицу. Живи били па видјели„, написао је Раичевић. Раичевић је додао да нема одмора док се земља не ослободи и уједини.
,,И Господ, кога и данас и сваки дан у години славимо, разумије, и подржаће нас. Драги Господ нас искушава, нашу вољу и вјеру у Господа и наше драго српство“.
,,Зато тренутне побједе Сотоне, сматрамо само искушењем господњим. Зато и понављам, да наоружани стрпљењем уз вјеру у Бога и његову помоћ остварићемо вјековни сан наших предака, да се ослободимо и ујединимо“, написао је Раичевић.
,,Стрпљен спашен, браћо! Никад не заборавимо да Србија је вјечна док су јој дјеца вјерна. Нека нас руже и олајавају, нападају и омаловажавају. Ми знамо ко смо и ми нећемо ништа ново, само царство Душаново! Наоружани стрпљењем, дочекаћемо дан да сјебемо и ову дукљанску двоколицу. Живи били па видјели„, написао је Раичевић. Раичевић је додао да нема одмора док се земља не ослободи и уједини.
,,И Господ, кога и данас и сваки дан у години славимо, разумије, и подржаће нас. Драги Господ нас искушава, нашу вољу и вјеру у Господа и наше драго српство“.
,,Зато тренутне побједе Сотоне, сматрамо само искушењем господњим. Зато и понављам, да наоружани стрпљењем уз вјеру у Бога и његову помоћ остварићемо вјековни сан наших предака, да се ослободимо и ујединимо“, написао је Раичевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A đe „carstvo Dušanovo“ pa da Srbija ostane bez Vojvodine i Mačve , đaoli ti koris iźeli ka’ što su !
E glagoš vi pod kapu , ha , ha , ….. e naviknite se da ćete ođe živjeti naredni vijek , pa trpite kad ste spremni trpjet , strpljen spašen vele , ha , ha , ha , ha …….
Muke pa fiskovi !
He , he, he. ..nije vama lako nimalo .
Jel ovo pusti srbski san? Bilo pa prošlo i više nikad! Šta će nam bilo šta srbsko kad imamo ljepše, domaće, naše! ?
Е МОЈ КРСТ ОООО
Просвјета у Црној Гори
Наставни планови, уџбеници и школска документа
Књига из које су најмлађи Црногорци стицали прва знања била је Српски буквар. У вријеме светог Петра Цетињског учило се из Српског буквара штампаног у Млецима 1812. године. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио СРБСКИ БУКВАР и 1838.СРБСКУ ГРАМАТИКУ. У Српском буквару, поред основних лекција из читања и писања, давани су и текстови о славној српској прошлости.
Од 1854. године, дакле у вријеме књаза Данила, у цетињској основној школи предавани су српска граматика (II и III разред), црногорска историја (II разред) и српска историја (III разред). (Школе у Црној Гори, Панчево 1876; дјело Милана Костића, бившег ректора цетињске богословије)
1889. године, ђаци IV разреда основне школе, имали су за обавезне предмете: закон Божји, српски језик, словенско читање, рачун, геометрију, земљопис, српску историју, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастику и војничко вјежбање. (Просвјета, Цетиње, април-мај 1889.)
Разрадом наставног плана прописано је: у оквиру географије обрађују се Црна Гора и остале српске земље; у оквиру вјеронауке посебно мјесто се даје светом Сави; у оквиру цртања, планом је предвиђено цртање свију српских земаља; а на пјевању су се пјевале пјесме: Ја сам Србин, српски син; Тропар светом Сави; Устај, Устај Србине; Радо иде Србин у војнике;Онамо, ‘намо; Српско коло… (Просвјета, Цетиње, јул-август 1890.)
Према Закону о устројству гимназија у Књажевини Црној Гори, од 30. августа 1890, био је обавезан сљедећи наставни план за гимназијалце: наука вјере, српски језик и књижевност, латински језик, грчки језик, руски језик, старословенски језик и књижевност, географија и историја (општа и српска), математика, природопис, физика, филозофска пропедељтика, цртање, краснопис, гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. (Просвјета, Цетиње, септембар-октобар 1890.)
У Богословско-учитељској школи, предмети: српска историја (II разред) и српска историја и земљопис (III разред), били су обавезни. У оквиру земљописа се обрађују српске државе независне, подчињене и окупиране области српске земље, те главни градови, вароши, варошице и познатија села у Српству.(Просвјета, Цетиње, новембар-децембар 1890.)
У Цетињској гимназији на часовима српског језика се уче теме:Српска мајка, Свети Сава, Зидање Раванице, Косовка Дјевојка, Милош Обилић (I, II и III разред). У IV разреду се читајуОдабранија дјела из српске књижевности, а у оквиру географије изучавана је Специјална географија српских земаља уз кратку српску историју. Општи преглед српске земље. (Просвјета, Цетиње, новембар-децембар 1890.)
У чланку Историја у основној школи (Просвјета, Цетиње, јануар-фебруар 1891.) каже се:
Међу важније предмете у основној школи спада историја…Она је извор из кога ће омладина поцрпсти љубав к Српству и свему што је српско…Српска је историја пуна примјера за васпитање српске омладине. Дубљим размишљањем видјећемо шта нам пружа историја за поуку. Ако хоћемо да нам млађи нараштај буде родољубив и јуначан, упутимо га да проучи српску историју…Свијетло дјело српских јунака и родољуба утицаће снажно на млађарију и подгријеваће у њој љубав к Српству кад види како су српски јунаци и родољуби знали да жртвују себе…
Професор Јован Љепава, у својој Теорији књижевности (1896) која је била намијењена ученицима Дјевојачког института на Цетињу, Гимназије и Богословско-учитељске школе, каже:
…Ето зашто се Горски вијенац с разлогом назива вијенац српске књижевности. У њему се огледа и црта живот једног дијела српског народа онакав, какав је у самој ствари, са свијем његовим врлинама и манама…Доћи ће вријеме да ће се Горски вијенац изучавати у српским школама као што се данас изучава Илијада и Одисеја.
Овако је изгледала Српска граматика за трећи и четврти разред основне школе у Црној Гори, објављена 1900. године
Лазар Перовић, у својој Историји Црне Горе за III разред основне школе (1906) наводи:
За вријеме владавине славнијех Немањића, као и прије њих, садашња се Црна Гора називала Зета. Када силни цар Душан раздијели своју православну државу на поједине области, Зетом управљаше српски племић Балша I.
О Његошу
Живо је пратио све српске ствари и бринуо се о срећи свега српског народа…Имао је уроћени пјеснички дар, који му се тако развио да је постао највећи српски пјесник. Спјевао је више дјела, али му је најчувенији Горски вијенац у којему вјерно и живо слика живот и душу Црногораца. По својој љепоти Горски вијенац заиста је прави вијенац свијема српскијем пјесмама…
О књазу Данилу,
И срцем и душом старао се за срећу и напредак цијелога Српства, а највећа му мисао бијаше уједињење његово.
О књазу Николи,
И поред свега толико мучног труда, за унапређење своје земље, налази времена да ради на књижевности, те се данас броји мећу прве српске пјеснике и књижевнике. Он је веома омиљен у цијелом нашем српском народу.
Закон о народнијем школама у Књажевини Црној Гори објављен је 2. фебруара 1907. године. Друго издање, Закон о народнијем школама, доживио је 1911. године, у вријеме када је Црна Гора већ била Краљевина. У члану 1. каже се да је задатак народним школама ширење српске писмености у народу. А у члану 26. стоји да се у основној школи уче се ови предмети: наука хришћанска, српска историја, српски језик, црквено-словенско читање, цртање и лијепо писање, пјевање (свјетовно и црквено), гимнастика и дјечије игре, земљопис, познавање природе, пољска и домаћа привреда, основи хигијене, рачуница и геометријски облици, ручни рад са домаћим газдинством (по могућству). Народна школа у Црној Гори се зове и Српска народна школа (члан 13.).
Живко Драговић, у својој Краткој историји за школу (1910) пише:
Једна од области које Срби заузеше, кад се, у првој половини седмога вијека, доселише на Балканско полуострво, била је и Зета…Послије досељења Срба на Балканско полуострво, Зета је чиннла најприје засебно жупанство, а доцније краљевину, и борила се увијек за интересе читавога српскога народа и његово државно јединство. За вријеме државе Немањића, она је улазила у састав те државе све до цара Душана. Сам Немања истицао је Зету измећу осталијех српскијех области и давао јој особити значај, називајући је с неком особитом љубављу и поштовањем својом „милом дједовином“.
Говорећи о епохи Црнојевића, Драговић каже да је у то вријемеЦрна Гора – вјечита чуварка српске слободе и српске државне мисли. О великој замисли Ивановој (Иван Црнојевић) јасно свједочи грб Душанове Царевине, двоглави бијели орао што га је он на својим грађевинама истакао…
У Земљопису Краљевине Црне Горе, за III разред основне школе (1911), аутори Ђуро Поповић и Јован Рогановић веле:
У Црној Гори живе све сами прави чисти Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300 хиљада становника…Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.
Сваки Србин у Црној Гори дужан је љубити цијелу домовину, све српске земље – у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби…
Питомци војне школе су као уџбеник књижевности користилиЧитанку из лијепе српске књижевности (1912) коју је написао Душан Вуксан.
У Читанки за други разред основне школе (1914), учила се и пјесма О светом Сави:
„Српска дјеца, српске школе,
Српски народ слави славу,
У пјесмама диже, носи,
Немањића светог Саву…
Свети Саво, српски свече!
Заслуге су твоје силне;
Од радости Срби поје
Данас пјесме преумилне…“
а веома је лијепа и родољубива Молитва на почетку рада, која се налази у истој читанки
„Боже помози и благослови,
Да сретан буде почетак ови!
Да ме упути српскога ђака,
Да школа, књига буде ми лака!
Даруј ми здравља, снаге и воље,
Да слушам, учим, што могу боље!
Љубав усади у срце моје,
Да љубим браћу, другове своје!
И сваког ко је у српском колу,
Највише српску цркву и школу.“
ДОКУМЕНТА ЦРНОГОРСКИХ ШКОЛА
Свједочанство Књажевске црногорске државне гимназије из 1902. [у боји]
Матерњи језик у Црној Гори је српски
Свједочанство црквене школе из 1905. [у боји]
Предмети: Српски језик и књижевност, Српска историја и земљопис
Увјерење народне школе из 1908.
Нaродност и вјера: Србин, вјере православне
Свједочанство црквене школе из 1909.
Нaродност и вјера: Србин, вјере православне
Страница из дневника црквене школе, 1908-09.
Нaродност и вјера: Србин, вјере православне
Увјерење народне школе из 1911.
Нaродност и вјера: Србин, вјере муслиманске
Malo smo vas pobili britanska gamadi,bradati turci,no jos drzite parastose,sa Amfilohijem ,Cia-e dousnikom od 60 tih.Ovaj bi mi odmah bio strijeljan po kratkom postupku.
Kika a dodji mili 17 jula u Grbalj da ne pobijes dodji,drzimo mi parasto za te kako kazes spijune,imas sansu da nas sve na jednom mjestu vidis,povedi te tvoje junake,hajde malo rogo rogati da te vidmo,neces jer si pizda ne kao polni organ nego kao karakterna osobina i ti i svi ti tvoji sledbenici,a ima ih oni su poznati jer redovno dobijate apanazu,nije mi jasno zasto,placati svoje ubice mogu samo ovakve nesretne drzave kao ova nsa sto je.
On je *********,koje ponekad bije zenu,voli noz- kolj licno da upotrebljava.Vaspitan je u duhu opste kulture,omiljena uzrecica pametnom dosta,slusa domaci rok,mada moze i folk ako je dobra srpska pesma,gledao je sinoc evroviziju,poslao koji glas ******.Udba ga je nasla da kaze :“Vidite li kakvi nas vode iz Nato-a,moramo u Nato ,inace pogledajte ove **** glave,ovi ce unistiti Crnu Goru“.
Malo smo vas pobili britanska gamadi,bradati turci,no jos drzite parastose,sa Amfilohijem ,Cia-e dousnikom od 60 tih.Ovaj bi mi odmah bio strijeljan po kratkom postupku.
Bolesnijih želja i komentara nemoš nać na kugli zemaljskoj!
Nevolja im je. Ideologija-vodilja je na izdisaju, to je proces koji je, svjesno, zapocela vlast u Beogradu, a dovrsio, nesvjesno, onaj mutavko iz Rima; to znaci da, na koncu, gube i pozicije u drustvu, i novac.
Jahace na svojim frustracijama jos malo, a onda, idu na marginu, zajedno sa Dobrilom i radikalima.
Gojko je buduci guverner srpske provincije Crne Gore. Istina ta provincija ce biti na nivou mjesne zajednice, ali je vazno da ce biti srpska i oslobodjena ovih tudjinaca i bolesnika koji je brukaju.
Свака ти је као Нјегошева. Из твојих у Божија уста, Гојко.
Goko nije Vam dobro. Posljedni sukob sa sataninim hordama zala iz pakla? Tako vi dozivljavate one koji vole svoju Crnu Goru i zele njenu nezavisnost? Blago vam ga za pamet sto se ono veli.
Поздрав за Гојка од Александра Павловића. Дјелим његове ставове о потреби обнове државотворности по Немањићком узору. Стога, јасно је, треба срушити све идоле, који нису ни намјењени ничем другом него да нас одвраћају од наших истинских потреба.
Kakav crni novinar Zečević xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxkuda ide ova naša država i naš napaćeni narod.
Večeras da podržimo našu Bojanu na Pjesmi Evrovizije. Da dudukljani vide da nas ima
Ima li Lekic neki stav o ,,danu nezavisnosti“? Pravio je koktel tim povodom
AMIN, GOJKO brate,ja sam i za CARSTVO NEBESKO a nikad za vlast MNE I NATO
Sto kaze Gojko drzava DVOKOLJIC .
Амин Боже дај. Велики поздрав брате Гојко.
Потписујем сваку твоју ријеч, доћи ће дан и завршићемо завјет наших предака, ослобођење и уједињење српских крајева. Шашавиш дукљане, свака част.
Bog Ti pomogao Gojko !
E zbog tog tvog Dušanovog carstva moramo u NATO a ti ga stvaraj na tvojoj skraćenoj Srbiji!
Аха, чим уђете у НАТО долазиће Енглези, Њемци и Французи да проливају крв по вашим чукама и бране вас крмад црногорску. Таман као што су бранили оне побијене полицајце у Македонији.
Придружујем се Гојковим честиткама за Дан независности!