Питање правца
1 min read
Василије Иванковић: Бродолом брика „Пиерино“, уље на платну
Од свих главних градова бивших СФРЈ република, само је Подгорица (1946) одустала од свога имена и узела Титово, за разлику од осталих – које су Титу даривале „неки од градова“ уз додавање префикса: Титово Велење (Словенија), Титова Кореница (Хрватска), Титов Дрвар (БиХ), Титово Ужице, Титов Врбас и Титова Митровица (Србија са покрајинама, Војводином и Косовом) и Титов Велес (Македонија).
Титоград је Црну Гору издвојио, рекао бих, не само по имену, него и по односу спрам власти, јер се нигдје није нашло толико удвориштва колико у најмањој ЈУ републици, што се показало и када је требало (први пут) одалечити се од Русије и кумове листом послати на Голи оток.
Пуних 15 година послије Петооктобарских промјена у Србији, Црна Гора никако да се ослободи баласта једне те исте власти која је у међувремену појела своју идеологију и декадентирала се, но траје и даље управо због поданичког менталитета више него због духа времена.
Од 27. септембра у данашњој Подгорици одржавају се протести дијела опозиције. Вишеглаво челништво Демократског фронта као номиналног стожера бунта против режима Мила Ђунаковића, нешто је и научило током гинисовског опозиционог стажа, па уводи разне наративе да би задржало народ на улици. Разноврсни програм, можда је најбоља дефиниција политичке забаве која једино, осим хране, пића, шатора и покретних тоалета – може да обдржи гомилу. Ред лидерских обраћања с бине, ред шетње по „ослобођеној територији“ са залажењем на феуд Мила Ђукановића, ред говора, пјесама и игара – не би ли се купило вријеме, не би ли се и студенти, финалменте (!) прикључили, сви који су остали без посла, рјечју, не би ли сва Црна Гора са Приморјем стала с једне, а полиција која чува зграду Владе с друге стране. Не би ли се догодило што бити не може, не би ли се, аман, свргао с власти дон, Мило Ђукановић.
Али, критичне масе за револуцију – нема.
И ма колико се излагао опасности да ћу бити оптужен за дефетизам, не могу а да се не отмем утиску како се опет и опет с бине у главном граду републичице не лансирају дрске замјене теза. Правац у коме би чак и побуњени дио опозиције да усмјери брод исти је као правац Мила Ђукановића, јер је то правац и Александра Вучића, и поклапа се, о апсурда, с правцем којим би жељела да броди по инерцији и она ЦГ опозиција која није под подгоричким шаторима. Што се мрчиш кад ковати нећеш?, упитао би Његош. Што збор купите кад зборити не смијете? Поштен и већински Црногорац и Бокељ, одређујем географски, неће у НАТО, и веома му је проблематично што је побуњена опозиција Ранку Кривокапићу, лидеру СДП-а и коалиционом владару, нудила ономад сарадњу, читај власт и даље, само да се одалечи од Ђукановића, што је понуда очајника, јер је управо Кривокапић тај који идеологијом обесмишљава стварни његошевски, новозавјетни дух Црне Горе. Тај дух не може да дише уз скуте НАТО-а. Црна Гора је рођена да би била слободна, или се обесмишљава као Црна Гора. О томе је на протестима у Подгорици процентуално најмање било ријечи. А од тога, браћо драга, све у будућности зависи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Било би боље да нијеси мрчио! Остани у боци.
„Црна Гора је рођена да би била слободна, или се обесмишљава као Црна Гора“ Zato ste je unistili i porobili 1918?
А сад фале тачке.
Ево, шаљем и њих:……………………..
Svako ima pravo na rijec i misljenje,pa zasto nebi Nikola Malovic ,koji tako lijepo pise i od srca,a ako se tako pise i govori to je uredu.Naravno da smo svi za smjenu Djukanovica a isto toliko i za ne ulazak u Nato ili vise od toga,medjutim stvari su takve da s Djukanovicem imacemo Nato,naravno tu se on nista i ne pita,a s opozicijom nijesam nesto bas presiguran iako su djelovi iste za Nato.ali kada bi se to desilo da se dogovre ili da Djukanovic poslusa sta mu se nudi ,tesko da bi se i ovo pitanje moglo zaobilaziti jer to je prvo pitanje na medjunarodnom planu koje cese resavati,u namanju ruku referendu.Opozicija sada to izbjegava ne podrzavma iz zato ali i shvatam,jer ovdje je glavni cilj rusenje rezima sto i jeste cilj, naravno svaki ima pravo na vidjenj iz svog ugla i nezavisno misljenje.
Dakle prioritet je svrgavanje rezima,dobijanje bilo kakvog publiciteta na Zapadu nije bas preporucljivo uz protivljenje Natou,toga su svjesni i opozicionari,medjutim iskrednost pisca je na prvom mjestu i naravno istina.
Nikola Malovic je ovdje u pravu. Ne vidim da u protestima ima dovoljno „bibera“. Situacija je takva da u slucaju Milovog pada ( koji je long overdue, ali malo vjerovatan) scenario dolaska na vlast jos gorih montenegrina je moguc. Oni bi tek ugurali CG u NATO, a apartheid prema Srbima bi bio jos zesci. Ovdje mislim na pulene Miska Perovica. Naravno, to ne znaci da proteste treba prekinuti, naprotiv -treba ih intenzivirati. Varijanta Miska perovica ne moze opstati u protestima visokog inteziteta. Nazalost do sada imamo samo proteste niskog inteziteta. kako ce se stvari odvijati vidjecemo.
Posten si covjek i patriota ali ova prica ti nije na mjestu to je najblaze sto ti mogu reci