Отпор, Канвас и тероризам

Модел који се у Србији одлично показао, усавршаван је и развијан да би до сада био примијењен у више од тридесет држава

Половином овог мјесеца кабинет принца Бин Заједа, односно власти Уједињених Емирата, у складу с федералним законом о сузбијању тероризма, објавио је листу терористичких организација како би се у медијима и друштву подигла свијест о њиховом дјеловању и опасностима које од њих пријете. Листа обухвата 85 имена међу којима се налазе и Ал Каида, по злу чувени Боко Харам, Муслиманско братство итд. Пописане су дакле најрадикалније исламистичке и џихадистичке групације које угрожавају све секуларне и умјерене режиме у муслиманским земљама. Једина неисламска организација на листи је Канвас из Београда.

Директор и оснивач ове групације која под тим именом дјелује од 2004. године, Срђа Поповић, у изјави за медије тврдио је да се ради о грешци. Овај случај има неколико по Србију веома забрињавајућих аспеката: не само што је угрожен имиџ земље, и не само што овакве ствари угрожавају нпр. долазак компаније „Мубадала”, већ постоје озбиљне потенцијалне безбједносне пријетње по читаву државу. У сваком случају тешко да се ради о грешци.

Због затворености медија и због чувања петооктобарског мита, код нас је читава прича о Канвасу мало позната. Канвас је настао из модела који су америчке безбедносне структуре развиле приликом припреме рушења Слободана Милошевића. Оно што се код нас још увек назива демократском револуцијом, у Русији, Кини, Ирану и низу других земаља изучава се као модел такозваних обојених револуција којима Американци и њихови савезници подривају и руше неподобне режиме по свету. Ненасилни отпор као важан сегмент државног преврата, смислили су и развили теоретичар Џин Шарп и легендарни пуковник Роберт Хелви, који га је први пут имплементирао у Србији преко организације Отпор, чије је активисте лично обучавао.

Модел који се тада одлично показао, након тога је усавршаван и развијан да би до сада био примијењен у више од тридесет држава. Активисти које су Поповић и његови сарадници обучавали дјеловали су у Украјини, Грузији, Либану, на Малдивима итд. и учествовали у смјенама бројних режима. Од 2004. овај посао је формализован под окриљем Канваса као комбинације невладине организације, обавјештајног инструмента и консултантске куће. Уз Поповића најважније име у Канвасу је бизнисмен Слободан Ђиновић, власник „Орион телекома”.

Но, откуд они у друштву Ал Каиде? Ко год имало прати историју такозваног арапског прољећа зна да је на терену сложно дјеловала наизглед неспојива коалиција између западних либералних фондација и невладиних организација типа Канвас и исламистичких група попут Муслиманског братства. То је модел којим је скинут Мубараков режим у Египту. Тамо гдје ненасилни методи нијесу дали резултате, коалицији су прикључиване и оружане џихадистичке групе, као што је то било у Либији или Сирији.

Шокирани читалац мора да се присјети како ово није први пут и како Американци, а прије њих Британци, имају дугу историју сарадње и употребе радикалних исламистичких група. Током Првог светског рата чувени Лоренс од Арабије стекао је свјетску славу подстичући исламизам међу различитим арапским групацијама које су живјеле унутар Отоманског царства са којим је Британија ратовала. Током осамдесетих ЦИА и други дјелови америчког обавештајног апарата обучавали су и наоружавали најрадикалније исламистичке групације у Авганистану како би се они борили са совјетским снагама. Деведесете су донијеле ширење тог модела прије свега на Балкану и на Кавказу. У рату против православних Срба и Руса, западњаци су без проблема толерисали долазак најрадикалнијих исламистичких група од којих су многе касније имале директне везе са терористичким нападима у Мадриду, Лондону и Њујорку. Но, кад је почело такозвано арапско пролеће стари партнери су се поново нашли на истом задатку.

Готово идентичан модел примијењен је и у Украјини. Западне службе су координисале заједнички рад либералних НВО попут Канваса и неонацистичких организација попут Десног сектора и партије Слобода које су одиграле кључну улогу у насилном пучу. Стављање Канваса на листу терориста или сарадника терористичких организација није, дакле, никаква грешка већ сасвим логична последица њиховог рада.

Овакав статус Канваса (Поповић на државном факултету предаје ненасилни отпор иако нема никакве научне квалификације), али и других НВО дјелатника из Србије који се користе за подривање легалних и легитимних режима по свијету, велики је проблем за нашу државу. Присјетимо се да су неке НВО из Београда помагале и оне који су прије двије године протестовали против Путина и да је неколико актера тада протјерано из Русије. Подривају се нама пријатељски режими и то једини који желе да у Србију инвестирају неки озбиљнији новац. Многе угрожене државе у свијету неће мирно гледати на то па је могуће да ће своје контраобавјештајне акције пренијети на нашу територију управо следећи Американце који тврде да имају право да свуда дјелују против терориста. О томе би наше службе и њихов координатор, премијер, морали да поведу рачуна.

Виши научни сарадник у Институту за европске студије
Миша Ђурковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: