Откривена тајна дуговечности грађевина насталих у време Римског царства
1 min readРимски архитекта Марко Витрувије Полио записао је 30. године п.н.е. рецепт за „цемент“ какав би и данашњe грађевине учинио пуно дуговечнијим.
Главни састојак био је вулкански песак, који је у комбинацијом с каменом омогућио римским грађевинама да преживе 2.000 година, упркос свим временским непогодама које су се током њих догодиле.
Истраживање које је водила научница Мари Џексон, експерт за вулканологију са Берклија, показује да је мешавина коју су при градњи користили Римљани представљала и неупоредиво мању опасност за човекову околину.
Истраживачи су направили грађевински материјал по узору на Витрувијев. Оставили су га да се стврдне 180 дана и након тога је прегледали рентгеном. Стручњаци су открили да се створио тврди кристал минерала који спречава појаву микроскопских пукотина, које су главни узрок пропадања модерног бетона израђеног од цемента.
Рим је смештен између два вулканска подручја – Брда Албан на југу и Монти Сабатини на северу. Римски грађевинци су експериментисали с више врста вулканског пепела пре него што су нашли оптимални састојак за своју градњу. Одлучили су се за комбинацију црвеног и црног вулканског песка из пепела Поцолане Росе на Брду Албан.
За првог римског цара Августа, савршени материјал за градњу био је изузетно важан. Он је започео с традицијом градње споменика и обнове грађевина, од којих су се неке одржале и до данашњих дана.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: