Османовић: Албанци донијели црногорску независност, власт им се није одужила

Девет година након проглашења независности око двије трећине анкетираних Албанаца није задовољно својим положајем у Црној Гори, тврди професор на Универзитету у Тирани др Сабина Османовић.

Истраживање “Анализа предреферендумског очекивања Албанаца у Црној Гори у поређењу са садашњим стањем”, које је Османовић урадила показало је да Албанци сматрају да није било побољшања њиховог положаја.

„Око 73 одсто испитаника мисли да је период од девет година био више него довољан да се испуне захтјеви Албанаца, и из одговора се може очитати њихово разочарење. Питање је и да ли су очекивања била веома висока или извршна власт није показала вољу да испуни оно што је обећала„, истиче Османовић.

У оквиру истраживања, које ће објавити издавачка кућа „Палграве“ из САД и које је представљено на међународној конференцији о Албанцима у Оукландском универзитету, спроведена је анкета над 352 испитаника са свих подручја у Црној Гори насељених Албанцима. Испитаници су одговарали на упитнике који се односе на обећања прије референдума и оцјењивали колико су она испуњена у 2014. години.

Османовић истиче да је истраживање показало да 82 одсто испитаника није задовољно начином на који држава ријешава економска, национална и питања локалне самоуправе на просторима гдје Албанци чине већину.

„Нијесу успјели да, у кући чију су изградњу помогли, заузму мјесто које заслужују. У државној управи и даље је запослен маргиналан број Албанаца, стагнирају инвестиције у подручјима које насељавају, рес титуција имовине још није завршена, а општина Тузи је остала само још једно обећање. Може се говорити и о тенденцији даље централизације моћи, а примјер је Владина најава израде урбанистчко-просторног плана општине Улцињ и доношење планова морског добра„, наводи Османовић.

Професорка на Универзитетима у Скадру и Тирани наводи да је истраживање потврдило да су Албанци подржали пројекат црногорске независности, јер им је пробудио наду да ће се укључити у политички и друштвени живот.

Девет година касније, како истиче, Албанци се суочавају са погоршањем економске ситуације, новим таласом миграција и осјећајем запостављености.

„Резултати истраживања указују да је мало остало од ентузијазма из 2006. Иако је глас Албанаца био одлучујући на референдуму, данас је дошло до њихове дефакторизације. Прије референдума они су били страна у преговорима и њихови захтјеви предмет разговора на различитим нивоима. У парламенту је било до четири посланика албанских партија, данас су само двојица”, наводи Османовић.

Османовић сматра да је држава умјесто поправљања положаја Албанаца направила корак уназад. Истраживање је показало да, како наводи, дио одговорности имају и албанске партије.

„Албанци данас у Црној Гори још не уживају социјалну, економску и националну равноправност са црногорским грађанима, а члан 1 Устава дефинише јасно да је „Црна Гора грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права“. Концепт равноправности грађанина уопште није спроведен у складу са Уставом и законима који садрже тражене стандарде као кандидата државе за интеграцију у Европску унију„, наводи она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: