О НАТО пакту – Зa или против

Пише: Васко Костић

Да би било јасније што ћу рећи касније, боље да одмах кажем: Не припадам ни једној политичкој странци ни интересној групацији. Оно што јавно кажем подржава више НВО. Поред осталих и борци НОР-а Југославенске оријентације. Државе које више нема због спољних господара рата и њиховог теледиригованог НАТО пакта.

Тако оријентисан придружујем се овој расправи да се нагласи што је важно о НАТО пакту и да то урадимо цивилизованом размјеном мишљења, а не „говорима мржње“ како злотвори оцјењују сваку реченицу која не глорификује актуелну власт и њене послушнике.

Нека се зна да у Боки има много противника НАТО пакта, јер лажна агитација стално повећава проценат присталица за НАТО. То није тешко плаћеницима који за пропаганду добијају неупоредиво више новца него противници. У почетку активности у Црној Гори прилог НАТО пакта истицано је равноправно третирање оних који су за и оних против. Што је са том „равноправношћу“ кад се види и зна колико је потрошено новца и времена за оне који пропагирају за „благодети“ НАТО пакта и колико простора у медијима, у односу на десет пута мање за оне који се бране од лажне пропаганде. А све заједно доводи до подјела које ће остати и након прича о НАТО. Зашто није довољно: партнерство за мир, или чланство у ЕУ, или неутралност која је обећавана? Као да неко по сваку цијену тражи да се увуче под НАТО шињел, свјестан да му другог спаса нема.

Главна агитација за НАТО је гарантовање безбједности. Коме у Црној Гори? Зна се, јер су досадили и Богу и народу не престајући да величају „евроатланске интеграције“ да у њима себе збрину. За ЕУ је разумљиво, али што ће нама интеграција са Атлантиком и преко њега? То знају они којима није довољна безбједност НАТО пакта. Ко су такви? Наравно они којима није чиста савјест, али безбједније је ћутати него имена помињати. Како да некога чувају они који нису могли бранити ни своје најважније стратешке центре: војне моћи Пентагон и финансијске моћи, високе куле, „сестре близанкиње“ са спаљених преко три хиљаде стручњака. Уз то, они нису страдали од велике војне силе него од ненаоружаних путничких авиона.

Нико не вјерује ни у лажне агитације да ће НАТО донијети благостање, након онолико зла нанијетог невинима. И то војном силом названом „Милосрдни анђели“, или скраћено у једнини „М. Ангела.“ Да ли се то ругају Богу, или жртвама које су послали на онај свијет, у „благостање раја“? Хвала им! Нека у њиховом рају ужива та војна сила, и њени агитатори који обмањују невини и наивни народ, Долази вријеме да се и он опамети против НАТО покта и сваког рата.

Говорити против НАТО пакта не значи тражити оружани рат против њега, ни стварање контра њега неких војних пактова који би у међусобним обрачунима уништили и себе и читав свијет. Зато је боље да их без проливања крви расформирају а њихову моћ преусмјере у корисније намјене. На међународном нивоу давно је договарано да је најбезбједније на миран начин укинути и Атлански и Варшавски пакт. Тада је НАТО пакт показао да није само злочиначки него преварантски. Варшавски је укинут а НАТО пакт прерастао у свјетског жандара са шаргарепом у једној и чворнатом палицом у другој руци. Уосталом, зашто слушати плаћене агитаторе кад им ионако нико ништа не вјерује? Коме смета да се одржи референдум и да се зна воља већине народа. Ако то не желе Црногорци нека се одвојено одрже референдуми у Црној Гори и Боки као двије „равноправно сједињене покрајине“ како је то било легитимно прокламовано још 1813. г. на првом уједињењу тзв. „вјечне Црне Горе“. Ако је „вјечна“ не застарјевају легитимне одлуке тадашњег владара Св. Петра Цетињског и народих предстаника Боке и Црне Горе.

Бокељи се сјећају и 27. марта 1941. када су Београђани масовно изашли на улице. Најчешће су узвикивали: „Боље рат него пакт!“. Многи би данас узвикнули: „Боље је и рат него НАТО пакт, произвођач ратова, разарања и смрти“. НАТО је баш такав, иако прећуткују, како би се заборавило да је израстао из највећег злочина свих времена од постанка свијета. Тај злочин плануо је у једном трену на дјецу, жене и старце. Те жртве се не броје десетинама него стотинама хиљада мртвих и још више унакажених рањеника и то у једној генерацији. Колико ће се још рађати генерација дегенерисаних од тешких посљедица нико не зна. Уз то иду катаклизмичка уништења вјековима ствараних материјалних и културних добара, када је рат већ био у завршној фази па то није било потребно. То свак зна, Хирошима и Нагасаки. Питање је и овдје важно па га понављамо: Ко је за то одговарао, јер ратни злочини не застарјевају?

Грозни ратни злочин је и растурање Југославије уз планско подешавање опште ситуације да се њени народи међусобно брутално уништавају. Немилосрдно је то помагао НАТО пакт свим међународно забрањеним ратним средствима, и без одлуке Савјета безбједности. Ако није НАТО, ко је одговоран за те и многе друге тешке ратне злочине? Да ли они који га прижељкују и призивају могу бити нешто друго него присталице и настављачи злодјела највећих свјетских злочинаца? Нека размисле и клоне се вражјег посла, јер кад-тад неће моћи избјећи Божју правду. Ипак, помолимо се Богу да поштеди њихово недужно потомство, јер и тешки гријеси са Божјим казнама понекад остану насљедне.

Велики злочин НАТО је чупање од мирољубиве Југославије српске покрајине Косова и Метохије и тамо подизање велике војне базе за трајну окупацију и експлоатацију. Злочин је и упорно пребацивање кривице за злочине НАТО пакта на мирне Србе и сатанизовати их набјеђивањем да су они Бомбрдовали цивиле, што значи и српску Луштицу, Михољски збор и Светомихољску метохију.

Пита ли се неко са којом се намјером тихо запосједа Луштица према отвореном мору, од залива Траште закључно са тврђавама на улазу у Боку. Иако је то, наводно, за цивилне потреба, кад је територија запосједнута лако је претворити за војну да штите евентуалну базу у Боки о чему се одавно шушкало. У данашње вријеме, када врховна власт Црне Горе тражи начине како да одузме и црквену имовину, а матична црква Св. Архангела Михаила на Михољској превлаци остане и даље у рушевина велике цркве измјешашаним са гробовима Превлачких свештеномученика, мора се знати чија је имовина Луштица од искона била и да приходи од тога не смију заобићи обнову Превлачке светиње као што је то до сада било. То Бог не би опростио. Праведније би било, што је тежња и Матице Боке од њеног оснивања, да се Морско добро децентрализује и пренесе на приморске општине, а острва на којима су цркве или су биле цркве, односно црквена имовина, да се врате онима чије је то било. Боље се пазило и одржавало него што ради ненародна држава и њој послушне локалне власти.

Бококоторско подручје не чине само заливи и мали број старих градова него и велики број села са пространствима на којима тек настају нови градови. Бокељи се не могу сложити да Бока постане база НАТО или било ког војног пакта, па тако и потенцијална мета за застрашујуће терористичке нападе, а да нико не зна из ког правца могу изненадити.

Бокеље не радује да им „милосрдни анђели“ затиру традицију (чојства и јунаштва, части и дичења) са здравим обичајима и старим језиком и писмом. А каква ће им „добра“ донијети? Оно што већ раде; дроге, проституцију, изопачене параде поноса, истополне бракове да потомство не могу имати. А у нормалним браковима, ко би био крив што се рађају нека дјеца морално, духовно, биолошки и физички затрована, дегенерисана смртоносним озрачењима и другим ратним посљедицама.

Уз НАТО иде неслагање Бокеља са политиком малене Црне Горе типа приватне државе, према огромној Русији. За мале државице наметнуо се и одржао назив: „банана државе“. Црној Гори то неприличи, јер у њој банана нема, али шипака има. Таква политика није један случај али је врхунац за увесељавање подругљивих: увођење санкција Русији само да потврде лојалност НАТО пакту, свјетским жандарима и да што прије постану њихове добро плаћене али послушне слуге. Ако то желе Црногорци (част изузецима) срећно им било, али без Бокеља јер Бокељи добро познају историју свога дугог и великог пријатељства са Русијом (нарочито помораца). Довољно је подсјетити да су руски бољари прва знања о поморство стицали у Боки, да су Бокељски поморски капетани основали руске поморске базе, и црноморску и балтичку, и трговачку и ратну морнарицу и да су прослављеним руским адмиралима Ушакову и Сењавину учитељи били Бокељи, капетани њихових ратних бродова. Тако су и посаде били Срби Бокељи, са којима су постизали велике побједе и ни један пораз, па је у црноморској флоти командни језик био српски. И поред тога у Црној Гори се говори о руско-црногорском пријатељству мјесто о руско-бокељском које се гаји у Боки, што показују дјела још од 1918. г. прихватањем и збрињавањем великог броја царских официра, бјелогардејаца и ратних избјеглица о чему постоји мноштво писаних докумената и књига, али и материјалних доказа: руске цркве у Боки, руска гробља итд. Бог све свиди па злочинцима враћа поплавама имиграната и међу њима инфилтрираних бораца разних теро-ристичких организација.

Без НАТО пакта не би могло бити ни таквог односа ЦГ какав је према Космету, забијањем ножа у леђа братској Србији без чијих жртава на Косову не би било ни Црне Горе. Прије свега због исхитреног признавања прије других, независности самозване државе Косово. Без НАТО пакта не би било подржавање Црне Горе да се Косово прими у УНЕСКО што значи да присвоји као своју српску и црногорску културно-историјску баштину на Космету коју су дивљачки уништавали: 175 цркава и манастира свјетског значаја, преко хиљаду икона и црквеног мобилијара непроцјењиве вриједности, споменика и гробова. За срамоту високих поглавника ЦГ међународна заједница ипак није прихватила њихове тежње. То је само оно што се може везати за УНЕСКО а десетоструко више су друге трајне материјалне вриједности: велике зграде разних намјена, инфраструктуре, супраструктуре итд. које је Србија подизала широм Космета у својој аутономној по-крајини. Више него у свим другим дјеловима Србије која је годинама ма највише у СФРЈ издвајала за заостале у развоју, Космет и Црну Гору. Тако је било и након природних катастрофа, нарочито земљотреса 1979. г. Затим непоштено поступања и због одређивања граница Црне Горе са Косовом, јер би то биле границе Црне Горе са Србијом у чијим границама је Космет био. И биће кад не буде НАТО пакта, јер ништа није вјечно, осим у покличима „Да је вјечна Црна Гора!“ Да почива у вјечности је мјесто и НАТО пакту. Па нека им буде, ако толико прижељкују, али без Боке и Бокеља! Нека се нико не чуди ако Бокељи затраже да имају у Црној Гори статус какав има Косово у Србији.

И на крају питање које тражи одговор: Да ли приступање НАТО пакту значи постојање могућност да наши синови и унуци буду послани у туђе државе да тамо гину ко зна за чије приватне интересе, или да постану убице непознатих и недужних жена и дјеце? По пра-вилима или навикама НАТО пакта то се односи и на жене војнике па да останемо и без кћери и унучица. Без игдје икога осим окупаторских НАТО војника, да чине злодјела а никоме не одговарају у оку-пираној земљи?

Ако све ово некоме изгледају тешке ријечи нека их натоваре на своју грбачу, помисле на своје породице и заплачу. О овом говорити мекшим ријечима могуће је НАТО агитаторима, али остаје млитаво. Коме је стало до истине он ризикује да што мисли оштро каже. јер не жели да лаже!

Збогом НАТО злочинци, што даље од нас, а ко тражи помоћ од вас ето вам га па га водите са вама. Опељешиће и вас као и нас.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: