Норвежанка дошла у Београд и остала заувијек

Иако из наше перспективе Норвешка изгледа као обећана земља, једна Норвежанка је одлучила да напусти своју домовину и да се настани у Београду.

На љето 2009. године допутовала је у Београд како би и уживо упознала своје пријатеље које је претходно стекла у популарној видео игри ,,World of Warcraft”.

,,То ми је било најбоље љето икада. Требало је да останем недељу дана, али сам двапут мијењала авионску карту“, каже Олсен.

По повратку, иако биолиг, уписала је српски језик јер је жељела да боље разумије своје пријатеље из Београда, а то јој је отворило и нову шансу да преко студентске размјене поново доспије у Србију.

,,Стигла сам 2012. године и требало је да останем шест мјесеци, али и даље сам овдје. Успјела сам да нађем посао као преводилац и то ми продужава боравак“ – додаје она.

,,Срби увијек нађу времена за своје госте и из њихове куће никада нећете отићи гладни. Понекад је и велики проблем да платите свој дио у ресторану јер се сви остали „туку” ко ће да плати, а у Норвешкој не постоји таква навика“.

,,Овдје није ништа неуобичајено да питаш за правац или ћаскаш са незнанцем у градском превозу. Ако се обратите неком Норвежанину у превозу или ће се уплашити или ће мислити да сте чудак“, каже Сине.

Код Београда и Србије највише воли људе, безбиједност коју не осјећа у Ослу, Саву и Дунав, Гардош, пијаце, свјежу храну, широке булеваре у Новом Београду, и, наравно, лијепо вријеме.

Сине је као разлике између два народа навела и различит говор тијела, већу независнот жена (што мушкарце у Србији чини већим каваљерима), али и другачије схватање алкохола.

„У Норвешкој је мото: ,,Пиј док се не будеш ваљао по поду“. Онда си као кул и сматрају те домаћим. Увијек ме је то нервирало. Видјела сам да Срби такође могу да попију велике количине ракије, пива и вињака, али пију са стилом и, углавном, су способни да воде рачуна о себи и другима”, закључује Сине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: