Никољдански обичај – извор дјетиње радости

Сјутра је велики празник Светог Николе Чудотворца. Прецизни статистичари су већ израчунали да је то најчешћа слава у српском народу, па се често може чути да је то дан када су сви Срби за „славским столом“: пола слави, а пола гостује. Прослављајући великог Светитеља, вриједи се подсјетити и на чудесан обичан даривања, потекао управо од празновања Светог Николе.

О самом Светитељу се већ зна све, али ваља подсјетити на диван обичај у српским крајевима, када су дјеца са устрепталом радошћу очекивала тај дан.

Наиме, обичај је био да уочи Светог Николе дјеца оставе чизмице испред врата, или чарапицу поред узглавља, како би Светац током ноћи оставио поклон за њих. Одмах по устајању, нестрпљиво би јурили да виде шта им је Свети Николај оставио на дар.

Сматра се да је обичај по коме се дjеци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно.

Овај обичај је неко упражњавао уочи Никољдана, а већина уочи Божића, чекајући Божић Бату. У оба случаја дародавац у најрадоснијем дјечијем јутру у години, био је Свети Никола.

Извориште обичаја у опису епископа Атанасија

У књизи „Свети Никола – правило вере и српска слава“, Епископ Атансије Јевтић објашњава настанак обичаја даривања:

„Како је познато из опширнијег житија Св. Николе, Oн је веома помагао сиротињу, и тако је својом помоћу спасао три дjевојке од срамоте, коју је сиромашни и унесрећени отац њихов хтио да им учини.

Наиме, оставши удовац са три кћери, отац, кад су оне порасле, не могавши да их уда, јер се тада тражио мираз уз девојке, намисли да, издавањем њихових тијела „на пијацу“, обезбиједи тако средства за њихову удају и за даљи живот (попут Соње Мармеладове, код Достојевског).

Дознавши за то, Свети Николај је ноћу, негдје пред Божић – а у то вријеме Бог је дао касније да пада и његов Свети Празник – спустио тајно, да нико осим Бога не види, кесу са златницима кроз прозор у дом тога оца – који је иначе био вјерујући човјек, али је јадом и биједом био избезумљен – те је овај тим новцем удао своју прву кћер.

Кад се исто поновило и са другом ћерком, отац се надао да ће Бог учинити исто и са трећом ћерком, па је хтио да види преко којег доброг човјека Бог то чини, и стражарио је ноћу у кући, пред Празник Божића.

Кад се Свети Никола појавио са кесом, он му је притрчао и павши на земљу љубио му ноге и руке, благодарећи му од свег срца за назаслужено доброчинство.

Свети Никола му је забранио да о томе било коме говори, али је побожни отац, сада већ покајник због зла које је био намислио, ипак, по престављењу Светог Николаја, објавио ово доброчинство Божије учињено му преко Светог Николаја, и оно је тако постало познато свима хришћанима.

Од тада је и настао обичај: да се дјеци уочи Божића тајно дају поклони.

Код нас Срба тај дародавац поклона дјеци се зове Божић-Бата, а у ствари је то Свети Николај. У новије вријеме су безбожници, антихришћани тај обичај почели да везују за неког измишљеног „Деда-Мраза“ и са празника Светог Николе и Божића пренијели то на Нову Годину“ пише Епископ Атансије Јевтић у књизи „Свети Никола – правило вере и српска слава“.

Тако се изразито хришћански и јеванђелски обичај, који потиче од конкретне Свете Личности – Светог Оца Николаја, изокренуо и претворио у безоблични, обезбожени и за дјецу обезличујући „имиџ“ фантазмагоричног Деда-Мраза

Употребите љубав, вјеру и мало маште

Тако поштовани родитељи, ко жели да стари обичај празнује у чистини његовог извора, нека своја чеда на вријеме упуте тамо одакле је потекла кап ове велике дјетиње, али и родитељске радости.

Некада, у вријеме немаштине, дјеца су била пресрећна и најобичнијом коцком шећера или неком слатком воћком, а с обзиром на бременито вријеме у којем живимо, морамо се вратити највећем благу којим нас је даривао Господ, а на које често заборављамо, поклону сатканом од љубави, вјере и мало маште. Сасвим довољно за чудо и весеље наших најмилијих.

Срећно!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: