Неле Карајлић: Да ли би неки Француз био терориста да је убио Хитлера 1940. док се шепурио Паризом?
1 min read
„Понекад помислим да је страшно да сви ти људи који окрећу историју наопако не разумију да је Гаврило пуцао не само за моју, већ и за њихову слободу“, рекао је Неле Карајлић.
Ненад Јанковић или др Неле Карајлић, легендарни фронтмен „Забрањеног пушења“ и један од идејних твораца култне „Топ-листе надреалиста“, каже да данашње Сарајево више није онај град који носи у сјећањима и који је описао у својој недавно објављеној аутобиографској књизи „Фајронт у Сарајеву“.
Истичући да наслов књиге, чија ће промоција следећег мјесеца бити одржана и у градовима Републике Српске, не сугерише да се „доктор Неле дефинитивно опростио од свог родног града“, Карајлић тврди да је предратно Сарајево било слободно, док ово данашње, према његовим ријечима, то није и све више личи на колонију.
„Ја се од свог града нисам опростио нити смо се икад растали. Али, немојте помислити да је то тај исти град који данас лежи окружен планинама у долини Миљацке. То је један други град, који је остао ушушкан у мом сјећању, који је обиљежио први дио мог живота и који је иза себе оставио многе митове и легенде о којима пишем у својој књизи. Данас на том мјесту лежи неки други град, са другим људима и адетима и са њим немам никакве везе. Нисмо се у путу срели“, рекао је Карајлић.
Неле Карајлић је коментарисао и форсирање у Сарајеву да Гаврила Принципа изједначе са терористом.
„Каква будалаштина! Али, добро. Употријебимо логику. Да ли би неки храбри Француз био терориста да је убио Хитлера 1940. године док се шепурио Трокадером у освојеном Паризу? Да ли је Јан Кубис, човјек који је у окупираној Чешкој у јуну 1942. убио Рихарда Хајдриха, једног од архитеката холокауста, такође био терориста? За Хитлера јесте. Хитлер је и „Младу Босну” означио терористима. Ја се не слажем са Хитлером. Да ли се ови други слажу са њим, морате њих да питате. Чини ми се да су им ставови блиски“, рекао је Карајлић, који је прокоментарисао и став директора Института за историју у Сарајеву Хусније Камберовића, који је Гаврила Принципа упоредио са Мевлидом Јашаревићем, вехабијом који је прије три године пуцао на Амбасаду САД у Сарајеву.
„Доста сам глупости чуо у животу да ми је још једна превише. Ипак, понекад помислим да је страшно да сви ти људи који окрећу историју наопако не разумију да је Гаврило пуцао не само за моју, већ и за њихову слободу. Али, можда је њима лакше без слободе. Мање се мисли“, рекао је прослављени музичар.
Карајлић је открио да ће музику одложити са стране и посветиће се писању о надреалној историји и Младој Босни.
„Музика је за сада одложена са стране. Нека се мало одмори, и она од мене и ја од ње. Не осјећам више онај жар који ме је носио са концерта на концерт. Веће сам узбуђење осјетио док сам писао књигу и сјећао се, него за последње двије године свирке. Мислим да и музика треба да се одмори од мене. Доста сам је затровао. Моја следећа пасија је “Надреална историја” и прича о “Младој Босни”, о том јединственом тренутку у историји наших народа када смо били корак испред осталог свијета. Била је то репрезентација младости достојна сваког дивљења. Имали смо најмање пет Ђоковића у различитим активностима. Биће уживање открити све тајне тог јединственог момента у нашој историји„, најавио је свој будући пројекат.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
****** Nele poredi Franca Ferdinanda i Hitlera. Franc Ferdinand je bio jedini zagovornik mira u AustroUgarskoj vrhuški, a Hitler je naravno bio najveći zagovornik rata. Franc Ferdinad je zapravo ubijen zato što se zalagao za mir, zato što je bio protiv rata.
Стојане, хвала на овом коментару. Поучан, занимљив и врцав. Замјерка што је адресирана коментатору „у пролазу“ тиме је мала сјена пала на тежину коментара. Њему је довољно рећи, онако у пролазу „иш“. Хвала још једном.
Da Francuzi imaju svog Gavrila Principa i da je on ubio Hitlera u Parizu bio bi slavljen kao niko prije njega.
Sasvim druga stvar bi bila da je taj imaginarni francuski Gavrilo ubio hitlerovog bratanića u Mehenglazbahu. U tom slučaju bi bio isto što i srbijanski Gavrilo. Bio bi, bez obzira na ideju velike jugoslavije pod srpskom dinastijom, zloupotrijebljeni, izmanipulisani i nerazumni mladi čovjek koji je svojim terorističkim aktom uveo svijet u jednu od najvećih izgibija koja se pamte u istoriji.
Ti nisi u stanju ni jednostavnu paralelu da izgradis, a kamoli da nesto rasudjujes dublje. Ali evvo malo dekonstrukcije. Prvo, „bratanic“ nije obucarski kalfa, nego je to prestolonaslednik (Hitlerov), a sto znaci neko ko u potpunosti nastavlja i sa realnom politickom moci predstavlja njegovu ideologiju i ambicije. To je dakle nista drugo do Hitler sam, jer se „bratanic“ nije odrekao niceg sto Hitler predstavlja.
Drugo, „bratanic“ ne moze biti ubijen u njemackom Mehengladbahu („Mehenglazbah“ je gdje? izgleda da mnogo posjecujes kladionice) nego u nekom okupiranom francuskom gradu, evo recimo u Bordou.
I na kraju, najveca glupost koju svjesno sijes je da je akt atentata pokrenuo rat. Cak ni oni koji se iz petnih zila trude da nekako nadju tragove srpske krivice ne spore da je rat u austrijskoj i njemackoj kuhinji bio spremljen znatno ranije.
Princip je kao i na primjer slavljeni Oberdano, kao i mnogi prije njega, jedan od onih koji su svojom zrtvom pokusali da „stanu tirjanstvu za vrat“.
Tih godina anarhisti, oficiri i pripadnici patriotskih organizacija, manjina, ubijaju vladare i predstavnike vlada, na primjer francuskog predsednika Karnoa 1894. godine, slijedi atentat na caricu Elizabetu 1898, ubistvo kralja i njegovog naslednika u Portugaliji…
A to sto moderne crnogorske ustase ne trpre simbole slobode, narocito ako ima srpski karakter, to je posebna prica. Duga i veoma tuzna. Na momente bizarna, a najcese degutantna.
DA FRANCUZI IMAJU PRINCIPA BIO BI SLAVLJEN KAO ŽAN DARK — JOVANKA ORLEANKA