НАТО френдс, ви ар синкинг јадо
1 min readДукљански режим толико је девалвирао све друштвене вриједности да су изрази „издајство“ и „велеиздаја“ постали млаки и слаби да опишу актуелно политичко социо-патолошко стање. Очигледно је да су у праву гледе реформе несавршеног и заосталог језика. Треба га обновити и усавршити, наћи нове адекватне ријечи које описују гаражну распродају и проституцију духовних и традиционалних моралних вриједности бирачког тијела. У том правцу иде и нуђење услуга Ујка Сему у погледу „дисциплиновања Русије“, тако што би малена а ерективна Дукља са својих хиљаду војника, два хеликоптера, ганц новим адмиралом и гробљем остатака ЈНА флоте ојачала НАТО фронт против руске пријетње.
Јесте друг Микеле најбољи Титов скојевац који је успио да мимо свих очекивања 23 године варука Американце и Русе, буде Србин, антисрбин па поново Србин, да се као сеоска млада нуди и једнима и другима. Пионир и поред двије ипо деценије стажа меке диктатуре ипак није друг Титек. Валтер је развијао социјализам америчким парама, дизао кредите од Истока и Запада, намигивао трећем свијету, подржавао Палестинце, очијукао са Јеврејима, продавао маглу афричким земљама. Уз то је стизао и да се опусти са другарицом Гертрудом, јури зебре по Брионима и слика се у маршалској униформи за насловну страну „Лајфа“.
Могло му се. Иза њега је била држава са 23 милиона становника, војском, државном инфраструктуром у пуном смислу ријечи, а понајвише народом који је био под масовном хипнозом култа личности. Шта има шеф дукљанског режима? Погон за склапање левора по НАТО стандарду у Мојковцу, пријатеља Цанета, Бебу, мисију у Авганистану, министра одбране са мрежастим чарапама. Имао је и Жику Смедеревца, али и он утече због неоправдано малих буџетских давања дукљанском клеру.
Од недавно читамо да су опасно унаприједили средства везе, па су читаву једну моторолу купили за директну везу између другова удбаша у Кабулу и Бриселу. Ајде сад мајчин сине, нек несрећни Карзаи или неко од талибана зуцне у Мазари Шерифу, Кандахару или Џалалабаду . Одмах ће све чути Ештонка у Савјету Европе преко наше а свјетске мотороле „Орао пао“.
Замислите да вам је неко причао прије који мјесец да ће Дон Микеле Јенкијима нудити блицкриг рјешење руске пријетње, а Катунски Гебелс дати у залог већински пакет акција свог големог ауторитета да духовно помири Украјинце и Русе. Изгледа да му није много помогло ни Мирасхево бајање и просипање воде пред лет за Кијев. Ако је потоњи црногорски суверен због Руса објавио рат царском Јапану, може и Дон Микеле због вољеног Запада да припријети Путину. Увођење рестриктивних мјера је само први корак. Ако у међувремену руско државно руководство не умре од смијеха, требало би макар да се забрине од гледеће погибељи.
Није лоша та тактика. Са браћом Русима строго а правично, а код Амера плачљиво и снисходљиво. „Ви хев опен анти НАТО кампењ ин Монтенегро. Хелп, Мејдеј, ви ар синкинг, Велс, НАТО самит“, тужи Дон Микеле у Бијелој кући. И камено срце би пресвисло, а Бајден кроз дим томпуса – „Јес, јес, бат Телеком кејс, мај френд“. Не би се заклели да Дон Микеле није у браду одвалио сочну псовку и умало у пракси употријебио широко знање језика заустивши „Спасиба“, али се у последњем трену угризао за језик. Срећом ту је ауторитативна обрва која се вазда може придићи кад загусти.
Кад би могло као у вријеме Леса Саичића да се мрски руски душманин позове на јуначки мегдан па да му никшићка двометрица испред НАТО строја, јуначки на кварно отфикари главу. Одмах би добили позив на следећем НАТО самиту, узнемирена међународна заједница би одахнула, добили се избори у Титограду, а џадом испред Вектре потекли мед, млијеко и кока кола. За „минут два“ би се сковала пригодна гусларска пјесма и подигао још један обелиск на Туђемилу. Вала ако није права, искрена жртва да се човјек одрекне јарана Дерипаске, Дукљанских вртова, титуле руске праонице новца на Балкану и да добије тај пишљиви позив за НАТО, онда стварно.
Можда би помогао скромни предлог да се Америма предложи нова маркетиншка концепција убрзаног учлањења у вољену Алијансу и одобровољења незнавеног пучанства. Све генијалне ствари су једноставне, па би и та предвиђала измјену пјесме „Бјеласицом пасла стада“ у дукљанску НАТО химну коју би били капац да изведу Слобо Ковачевић, Маринко Павићевић и „Но нејм“ у продукцији „Пинк Монтенгра“. Саво и Шиме би одмах могли да добију адекватна средства за њено снимање и промоцију.
„Бјеласицом пасла стада,
чувала их б’јела Рада.
Отуд’ иде момче младо,
па јој вели здраво Радо.
Она њему вели НАТО,
здраво момче непознато“.
Хип, хип Ојха!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Komsije Srbi, vama je tudja nevolja najdraza. Kad je nema, onda se dohvatite pera pa izmisljate do mile volje. Takav je i ovaj nazovi tekst, a vjerovatno autor i njegovi fanovi misle da je mnogo duhovit.
Batalite Srbi, ulazimo u NATO, a onda da vidimo kako vezete pertle na americkoj cizmi, bre heeeehhhee
Комшија, ти се баш ложиш на чизме?
Nevidjeni smrad.
Nikada nijesam mislio da ovo moze biti istina,ali izgleda da je tako,podcjenjujemo umjwtnost i satiru
http://www.youtube.com/watch?v=RS5Brg2CtbM&list=PL612C974D94A3BF73