ИН4С

ИН4С портал

Мртве душе

Слободан Савовић

Да сам ја нешто Бог, (опрости ми Господе што богохулим) , не знам како бих гледао на људе у Црној Гори . Највјероватније бих се грохотом смијао црногорском лицемерју и дволичности.

Slobodan savovic

Било би ми забавно да гледам људе како гласно ћуте о сили и неправди у њиховом друштву, а овамо потајно обожавају идоле у лику локалних моћника и криминалаца.

Црногорци су измислили ту нову категорију друштвеног понашања , која се зове гласно ћутање. Ово понашање у основи има два стања. Прво стање је јавно кукање над својом судбином, а друго стање је сурово пљување по својим суграђанима који се не мире са затеченом ситуацијом у друштву. Гласно ћутање и јавно слагање са свим и свачим што долази из кухиња апарата власти одлаже наше душе на гробљу одбачених ствари.

Поставља се питање има ли смисла мислити својом главом, кад смо већ унапријед рођени као мртве душе. Да сам ја Бог, (опрости опет богохулим) замислио бих се како да помогнем неком ко себи неће да помогне. Ни мање земље ни више Владика. Црна Гора је земља у којој станују мртве душе.

Збиља има ли Бога у Црној Гори, и ако га нема да ли нам је Он уопште потребан ? Опет, шта нам друго преостаје осим вјере у правду и доброту ? Правда и доброта јесу лице Божије , а нама оваквим какви јесмо поглед је упрт у земљу . Искрено се надам да „ неко то од горе види све „. Због тога ћу на сљедећим протестима носити транспарент – Погледај дом свој Анђеле !!! – Пјеваћу ту пјесму. Вјероваћу да један стих може промијенити свијет . Вјероваћу за почетак , да могу оживјети макар једну мртву душу . Јер све на овом свијету има своју цијену . Ни једна цијена није скупа ако се макар за корак приближимо Богу, и будемо људи. Ако једног дана будемо опет вјеровали у правду и доброту и будемо вјеровали једни другима.

Ја знам да у садашњем тренутку није упутно бити идеалиста. Опортуно је залагати се за правду и доброту јер друштвом управљају пластични хирурзи. Знам и то да се човјек рађа са душом, и да је негдје успут у животу , прода или изгуби . Вјерујем да још у Црној гори има људи идеалиста који вјерују и имају душу. Ради тих људи који имају душу, имам обавезу да гласно кажем.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Мртве душе

  1. Jezgrovito, jasno, smisleno i optimistično s pokrićem, jer da još postoje ljudi dokaz je autor ovog teksta koji umije da misli i piše, ali i mi koji razumijemo pročitano.
    A što se čekanja tiče- svi dočekaju i ničija ne gori do zore.

  2. Добар текст. Волио бих да је мало опширнији, али добро.

    Додао бих само једну ствар. Истина је да у Црној Гори тренутно живе мртве душе, али није то наш највећи проблем. Већи проблем је што тренутно нема никога ко би те мртве душе пробудио, ко би им дао наду. Душе су и постале мртве јер су једном по једном изневјерене, изигране.
    Чим се појави частан, паметан, вриједан човјек, кога тренутна „политичка елита“ неће уваљати у блато, у које је она давно загазила, пробудиће се и мртве душе. Будите сигурни.

    Чекајући тај дан….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *