Човек који плута на површини реке с лицем надоле, жена која седи на симсу као да се спрема да скочи, мушкарац на тротару с ножем у леђима – све ово нису призори из неке криминалистичке серије или са места злочина, већ уличне инсталације америчког уметника Марка Џенкинса. Џенкинс је због својих радова добијао и позиве од полиције, а слично му се десило када је своје радове представио прошле године у Београду.
Џенкинс (41) путује широм света и своје необичне скулптуре поставља на најпрометнијим улицама и трговима, од Јапана до Велике Британије, а пут га је у једном тренутку навео и у Београд.
Он каже да је главни циљ његове уметности да људима скрене пажњу са мобилних телефона и свакодневне јурњаве и да их натера да застану на трнутак и размисле о истински важним питањима у животу.
- У суштини, моја намера није да шокирам људе. Ове скулптуре најчешће имају елементе надреализма и немогуће илузије, чија је сврха да разбије њихову реалистичност. Али, претпостављам да је неке људе превише лако шокирати, па одмах зову полицију – каже Џенкинс за „Блиц“.
Он је прошле године своје шокантне скулптуре изложио и на београдским улицама, укључујући и једну лутку коју је поставио испред Дома народне скупштине, а све то у оквиру Белефа, који га је позвао у госте.
Он данас каже да му је у Београду било веома забавно, а за реакције пролазника је рекао да су биле „занимљиве“.
- Једна моја скулптура је нарочито наишла на протесте пешака (скулптура особе која је „прободена“ саобраћајним знаком на почетку Балканске улице). Десетак људи је чак тражило да рад буде уклоњен, иако сам имао све потребне дозволе.
Полиција је дошла на лице места и објаснила им да је реч о инсталацији која је постављена с дозволом, али они су наставили да протестују и рекли су да се неће померити док инсталација не буде уклоњена. На крају, организатори фестивала су је уклонили. Добар пример како људска моћ може да прегази слободу изражавања – каже Џенкинс.
Он је раније доживљавао да пролазници због његових дела зову полицију, јер нису ипак сви спремни да провокацију схвате као уметност. Од његових новијих радова у последње време је привукао пажњу серијом скулптура беба, па је тако једна од њих била прислоњена уз билборд, са устима приљубљеним уз женске груди.
Џенкинс каже за „Блиц“ да не би волео да шок буде једина реакција на његова дела, иако је све тако кренуло. Овај бивши саксофониста је прве скулптуре направио док је живео у Рио де Жанеиру 2003, а тада још није знао где ће га све то одвести.
- Тада сам смислио начин прављења лутака од самолепљиве траке за паковање, а након мало експериментисања нашао сам начин да направим лутку према сопственом лику. Прве реакције су биле подељене - многи људи су само дуго гледали, јер им је то било забавно, други су дуго гледали и били збуњени, трећима је то било одбојно, а било је и оних који уопште нису реаговали – каже Џенкинс.
Џенкинс каже да су му сада амбиције мало порасле.
- Волео бих да правим неке веће инсталације. Следећег месеца ћу боравити у Риму, где планирам да то урадим – открива Џенкинс.
Буде ли опет позван да гостује у Београду, можда не би било лоше да га нико не примора да склања своје скулптуре с улица. Него да се пролазници запитају шта им то уметник поручује.
