Митрополит Амфилохије 3. септембра са лидерима опозиције
Митрополит Амфилохије
Митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић заказао је за четвртак 3. септембар разговоре са већином лидера опозиције о нацрту закона о слободи вјероисповијести, сазнаје Побједа од више извора из опозиције.
Позив је, према сазнањима Побједе, упућен лидеру Социјалистичке народне партије Срђану Милићу, Нове српске демократије Андрији Мандићу, лидерима Демократске народне партије Милану Кнежевићу и Предрагу Булатовићу. Позив је преко Нове српске демократије упућен и предсједнику Покрета за промјене Небојши Медојевићу. Митрополит Амфилохије је на састанак позвао и једног од лидера Демоса Горана Даниловића као и лидера Демократске Црне Горе Алексу Бечића. Интересантно је да је изостао позив лидеру Демоса Миодрагу Лекићу, коме је од бивших страначких колега док се налазио на челу Демократског фронта приговарано да се није састајао са митрополитом Амфилохијем.
Побједи је из опозиције потврђено да је стигао позив митрополита, али нијесу жељели да износе више детаља.
Нацртом закона о слободи вјероисповијести који је критикован од стране Српске православне цркве предвиђено је да се територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори не може се простирати ван Црне Горе.
Сједиште вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори мора бити у Црној Гори, наводи се у предлогу који је припремило Министарство за људска и мањинска права. У нацрту такође стоји да вјерска заједница, односно организациони дио вјерске заједнице чије је сједиште у иностранству стичу својство правног лица уписом у регистар вјерских заједница, што је одредба која је највише критикована од стране СПЦ.
Нацртом закона је предвиђено да се назив вјерске заједнице који се мора разликовати од назива других вјерских заједница и не смије садржати службени назив друге државе и њена обиљежја што је у СПЦ протумачено као позив на рат са, како су казали, православном црквом.
Уколико овакав закон добије подршку парламентараца, држава би добила право да санкционише вјерске заједнице у случајевима ако злоупотријебе слободу вјероисповијести против правног поретка Црне Горе, а држава би могла да одузима црквену имовину. Митрополија црногорско приморска раније је саопштила да Нацрт закона о слободи вјероисповијести треба одбацити, како због нетранспарентног и дискриминаторног начина његове припреме, тако и због бројних неуставних одредаба којим се атакује на слободу вјероисповијести и друга зајемчена људска права, а посебно на унутрашњу аутономију цркве и вјерских заједница.
СПЦ је истовремено запријетила да ће црква свим легалним и легитимним средствима бранити своја вјековна права од, како су истакли, агресивног правног насиља које се на овакав начин покреће од стране Министарства за људска и мањинска права.
Округли столови у три града
Јавна расправа о Нацрту закона о слободи вјероисповијести трајаће до 14. септембра, а округли столови биће организовани у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици.
Први округли сто биће организован 7. септембра у Бијелом Пољу, у хотелу „Франца“, други 10. септембра у Котору, у скупштинској сали у Палати Бизанти, а трећи 14. септембра у Подгорици, у старој згради Владе.
Извор: Побједа
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Đe ste braćo posrbljena, ovaj sastanak će imati efekta taman ka i onaj pred referendum , samo opušteno , biće kako biti mora .
Do koje mere je išao hrvatski antagonizam prema Srbima, čak i u Dalmaciji, gde su međusobni odnosi
bili snošljiviji od onih u Hrvatskoj i Slavoniji,
svedoči pismo Ђorđa Nikolajevića, prote dubrovačkog, upućeno vladiki Jeroteju Mutibariću, iz
Dubrovnika 22. marta 1848. godine. Nikolajević je pisao: „Ovom prilikom samo ukratko usuđujem se
saobštiti, kako smo mi ovdje u Dubrovniku, odkako je konstitucija proglašena, umjesto veselja
veličajšij strah podnijeli, budući su nam javno i u oči prijetili, da će nas na najmanje komadiće isjeći.
Istina da se danas i od sinoć malo utišava, no ako i najmanja iskra bukne, mi smo propali.“
Na sreću, kada se o pretnjama saznalo u Boki, Srbi u Dubrovniku bili su spaseni. Nikolajević je o tome
napisao: „Glas ovaj stigne u Kotor, gdje su pravoslavni Srbi mnogo pretežniji. Kotorski Srbi poruče
Dubrovčanima, da ne tiču tamošnju braću, jer ako taknu i jednoga, oni ni jednog katolika u životu
ostaviti neće. No i ova prijetnja razjarene Dubrovčane nije mogla ukrotiti, dok im ne stigne drugi glas,
koji u slučaju obistinjena ne bi imao šale, da se pod gradom Budvom ukrcalo u brod deset iljada
Crnogoraca, koji dolaze Dubrovčanima u pohode, i da ih pitaju, šta će oni sa Srbima.“
Tvrdi zagrebački biskupi
Poznati po verskoj isključivosti, čime se odlikovalo čitavo društvo ondašnje feudalne Evrope, hrvatski
staleži doneli su na svom Saboru 1608. godine i poseban zakon koji je na hrvatskoj državnoj teritoriji
javna prava priznavao samo pripadnicima katoličke vere. Taj zakon bio je u skladu sa poznatom
devizom: čija zemlja onoga vjera. U skladu sa svojom funkcijom, svojim položajem u staleškom
društvu, te devize posebno su se držali zagrebački biskupi, ali i drugi feudalni veleposednici Hrvatske.
Princip izražen u toj devizi njima nije odgovarao samo iz verskih već i iz ekonomskih razloga. Naime,
srpsko pravoslavno stanovništvo nije, poput katoličkog, bilo obavezno da katoličkoj crkvi i njenom
sveštenstvu daje razne dažbine.
Sačuvavši status slobodnih seljaka i po prelasku u Hrvatsku i uključujući se u vojnogranični sistem,
ogroman broj Srba nisu postali kmetovi. Samim tim oni nisu, kao većina hrvatskog stanovništva, bili
obavezni da plaćaju brojne feudalne dažbine. Da bi ih na to privoleli, hrvatski feudalci služili su se
svim raspoloživim sredstvima ne prezajući ni od fizičkih obračuna sa žilavim i nepokornim
„pravoslavnim šizmaticima“.
U istoriji su poznati mnogobrojni primeri drastičnih pritisaka na pravoslavne srpske stanovnike
Hrvatske, ali je u izvorima zabeleženo i to da je upravnik imanja Zagrebačke biskupije, Ambroz
Kuzmić, u izveštaju sačinjenom 13. novembra 1700. godine, napisao čak da bi bilo bolje „Vlahe“ „vsze
poklati nego ztaniti“ (tj. nastanjivati). Razumljivo, trebalo ih je poklati zbog toga što nisu bili kmetovi,
što nisu bili katolici, što nikako nisu hteli da prihvate status feudalno zavisnih podložnika sa svima
teretima na koje su ovi bili obavezni.
Svoj predlog Ambroz Kuzmić obrazložio je tvrdnjom da „Vlasi“ „na veksu szu skodu plemenitomu
orszagu (državi – V.K.) u czeszarovoi szvetloszti nego haszan“ pa da „niti czeszarova szvetloszt niti
plemeniti orszag snimi nigdar ne bude ztalan niti miran“. Tako već u osvit ЏVIII veka nailazimo na
podatak da su feudalni krugovi Hrvatske, iz razloga klasnog i verskog antagonizma, bili spremni na
genocid protiv srpskog pravoslavnog stanovništva, koje je naselilo njihove posede, ali pod posebnim
uslovima i mimo njihove volje, kršeći njihovo pravo feudalnih gospodara.
Već tada, sudeći po sukobu između srpskog stanovništva naseljenog u Hrvatskoj i hrvatskih staleža,
bilo je jasno da su Srbi u Hrvatskoj u svakom pogledu nezvani gosti, da su tu, gde su se nastanili, bili
ne samo suvišni već i nepoželjni. Prema njima su se odnosili kao prema uljezima. Takav odnos prema
Krajišnicima, u prvom redu prema Srbima pravoslavne vere, prenosio se sa kolena na koleno i očuvao
se do naših dana.
Presudnu ulogu u tome odigrali su hrvatski i slavonski feudalci, kako duhovni, tako i svetovni. Oni su
moćan uticaj imali i posle sloma feudalizma 1848. godine, u građanskom i kapitalističkom društvu, na
koje su preneli svoje poglede i svoja opterećenja iz ranijih perioda istorije. Zahvaljujući tome stari
nesporazumi ne samo da nisu prestali nego su preneti u novi društveni i politički sistem, koji su svom
silinom trovali, opterećivali i razjedali.
Prijetnje Srbima u Dubrovniku
da li i nas u Crnoj ovo ceka ,u vladavini MILA DJUKANOVIC
Sekula izmetu konjski ti si lice i nalicje danasnje crne gore ali one najgore vrste
Мудри наш Митрополит. У исти кош Војводу Мандића са „натовцима“ Даниловићем и Бечићем. Ако има трунке образа Мандић се неће појавити јер му је испод части да буде са „тимом Б“, „играчима америчке амбасаде“ и „Миловим плаћеницима“ из Демоса и Демократа. Разапео Војводу Митрополит, да ли ће да остане досљедан ономе што је причао свих ових мјесеци и одбије да се појави на састанку? Или ће да поједе говно и дотрчи на састанак, сједне на зачеље стола и слуша Бечића и Даниловића?
Из Нове позван један представник а из ДНП-а двојица што је и природно с обзиром на то да је ДНП много јачи од Нове. А и кога другог да позове из Нове кад је њен потпредсједник играо чочек док су једног свештеника СПЦ протјеривали из Црне Горе њихови коалициони партнери из СДП.
А, кога је звао из Народне странке? Пеца?
REDAKCIJO kako, zašto objavljujete informacije selektivno,AMFILOHIJE i manastir OSTROG slava mu i milost IMAJU LI IKAKVE VEZE
Brao za nasega Mitropolita , ajmo sada slozno da oslobodimo nasu jedinu majku Crnu Goru.
Зар ћете на браћу руку да подижете?
цццц
Кад смо већ ту:
?oh=1f609967b84960eb2cbf80cccf7e210a&oe=566DE9C4&__gda__=1449945968_6ecd6f3dc59454d33f922f72d6b0871a
Па,у Монтенегру је сада све могуће.Парламентарна већина је таква да може да се изгласа било какав закон па и нпр. то да ако наш господар нареди својим посланицима из СДПС-а односно својим „корисним идиотима“ (а у којима има и Срба нажалост)да година од данас има 13 мјесеци а не 12,такав „закон“ има да се изгласа.
Овакав парламент у коме српски народ нема никакав механизам заштите за своја стечена права (нпр.као што имају Срби у параламентарној скупштини БиХ са правом вета), од оваквих мало је рећи дискиминаторских па и расних закона неће добити никакве негативне оцјене тзв.међународне заједнице (Британије и САД, остали и нису вриједни помена) камо ли спречавање доношења истих,немојмо да смо у заблуди.Србија се жива не чује јер је бачена на кољена и у њој је тренутно дупелизачка и марионетска према сатанистичком и декадентном Западу власт.
Само Грчка и Кипар које су блиске нама и које сматрају СПЦ својом сестринском црквом а ове Мирашеве отпаднике презиру, МОЖДА и подигну глас против оваквог бешчашћа, али да запријете ветом учлањењу у ЕУ или НАТО,не вјерујем,јер превише имају и својих проблема.Руси ће се сигурно противити а шта ће да ураде,тек ће да се види.
Ако је све на линији против руских интереса а Монтенегро вози 5. брзином у том правцу,знајући да се српски и руски интереси поклапају јер је српска православна црква у ЦГ последњи још неосвојени стуб одбране српства а и словенства у Монтенегру , изгласавање овог национал-социјалистичког закона за Запад је више него пожељно.Интересантно је да што се више приближава чланство Монтенегра у НАТО све гласнији су и жешћи напади на нашу Митрополију.Монтенегрини очекују дебела леђа од Запада ако се српски народ не сложи на ово брутално отимање својих светиња и прелазак у секташке руке.Велика већина православног народа неће дозволити да полиција избацује свештенике из својих цркава и манастира,па и сама полиција и поједини њени припадници неће учествовати у овом богохуљењу и власт ће морати да довуче своје најекстремније присталице у помоћ, нпр .тзв.“CG patriote“.И ето нама немира .
Шта нама Србима остаје ?Само излазак на улице.Хтјели – не хтјели,мораћемо.
Србија се највјероватније неће умијешати али ће опет бити оптужена,како од ЦГ власти тако и од „међ.заједнице“.
Ја да се сложим са овом „легалном“ отимачином,а ни да сједим скрштених руку,нећу !
Po ovome nazovi zakonu, jedino su Islamska zajednica i tzv. „CPC“ registrovane „valjano“, Mitropolija bi se morala „odvojiti od Beograda, a Barska nadbiskupija i Kotorska biskupija od Rima! Tragikomično!
STETA STO LEKICA NECE BITI ON JE VELIKI ZASTITNIK SRPSTVA
Bravo za našeg mitropolita, sa Lekićem ne treba da se sastaje. Lekić je tvrdi pristalica tzv. CPC, jos od vremena onoga Antonija