ИН4С

ИН4С портал

Пише: Милан Миленковић

Суочен са могућношћу да не може да дође до хлеба, да не може да запосли дете, да не може да се бави бизнисом, човек постаје мекши и лакше се преметне, а онда, за свој премет, почиње да тражи и унутрашње-психолошко оправдање и оправдање пред људима. Није он постао Црногорац, од ђеда Србина, зато што је хтео више хлеба, него зато што је открио оно што ђед није знао, па се приклонио научном погледу на нацију.

bivsi-srbi

„Под кестеном сенке дуге, издадосмо једни друге:

Издадосмо без капаре, једни друге за две паре“

Џ. Орвел, „1984.“

Каже велики Фјодор Михајловић Достојевски: „Не живи се само од хлеба и воде, али је за већину људи очегледније да се без хлеба и воде не живи, него да се не живи само од њих“. Тиме је прецизно постављен оквир за људску природу и то онакву каква је, а не каква треба да буде. Појединац може да изађе изван ових оквира, било да је градитељ, или рушитељ, али човек, као врста, не може. Врста има своја ограничења, појединци не. Један човек може, у тешкој ситуацији, да скочи с моста и прекрати муке, али народ још ни један с моста није скочио. Нити је један народ састављен од Обилића, нити од Бранковића. Преовлађује средњи тип, који је вазда гледао (и гледаће) своја посла и хлеб свакодневни.

Тамо где се и када се до хлеба долази лакше и где идеолошке и верске ствари нису услов за три оброка дневно, људи су, по природи ствари, постојанији. Тамо где се боље једе ако си Турчин, или се брже дође до стана ако си присталица владајуће идеологије, где дете можеш да запослиш само кроз партију, ту су људи ломљивији и лакше се преметну. Уверен сам да су све наше мене мање-више на томе засноване. Доцније, кад се наједемо, онда преверу дигнемо на ниво принципа: нисам се ја потурцио да би јео, него из ината. Шипак. Или оно наше: нисам ја постао комуниста због ове кућице на Дедињу и овог Масератија, него зато што сам веровао у победу радничке класе. Ма није могуће? Да си веровао у Деда Мраза, постао би ирвас и упрего би се у санке? Ми имамо, што је сасвим људски, а нарочито српски, читаву скалу изговора за сваку опачину коју урадимо.

Управо зато не осуђујем данашње Црногорце, или се бар не љутим на њих. Монтенегрини су друга прича. Суочен са могућношћу да не може да дође до хлеба, да не може да запосли дете, да не може да се бави бизнисом, човек постаје мекши и лакше се преметне, а онда, за свој премет, почиње да тражи и унутрашње-психолошко оправдање и оправдање пред људима. Није он постао Црногорац, од ђеда Србина, зато што је хтео више хлеба, него зато што је открио оно што ђед није знао, па се приклонио научном погледу на нацију.

Опет, зла коб таквог става је што те, с мање или више презира, посматрају они који су остали уз дедове, а нису попасли дукљанску траву. Они, и кад ћуте, говоре против тебе. Нису се одрекли, нису потрчали за хлебом и привилегијама. Од тебе ка њима струји мржња, а враћа се презир. Не зна се шта је горе.

Ипак, и ми, који нисмо променили веру и нацију, умемо да будемо погани јер, издржавши све притиске и сво подмићивање, хоћемо да изменимо људску природу и осуђујемо оне који нису имали снаге колико и ми. Приговор на конвертите је увек, делом, и приговор на људску природу, која је таква каква јесте. Нису сви једнако снажни и отпрони. Неко се сломи на два шамара, а неко, као Мустафа Голубић, три месеца трпи муке и ни реч не каже. Као што нисмо сви једнако високи, једнако лепи, једнако паметни, тако нисмо ни сви једнако ментално снажни. Нема ту љутње. Љутња почиње тек кад конвертити почну да ти соле памет, уместо да ћуте. Једном већ написах, па да поновим: колико конвертита и отпадника имате међу староседеоцима у Војводини? Ни једног. Имали су хлеб и имања од по 20 хектара. Што би постао Мађар? Шта то Мађар може да му да, што овај већ нема. Са нама, брђанима, је другачије.

Зато мислим, иако признајем да нисам добар познавалац односа у Црној Гори, да Црногорце не треба отуђивати и изгуравати из српства. Прилично сам сигуран да још чувају дедовске капе са четири оцила, да воле гусле, Лазара и Милоша, да им још светли Његош на Ловћену, али пусти хлеб чини своје. Сумњам да ће много Црногораца бацити коцку са вечношћу да им Мираш држи опело и верујем да ће се многи од њих, кад осете да им се ближи смртни час, сетити да су Срби. Ваљда ће то и деци шапнути. Верујем, исто тако, да 90% Црногороца то јесу само зато што од тога некакву фајду имају. Оно што је опасно је то да се црногорштина уседи у две-три генерације, па да се забораве узроци премета. То нам се десило са муслиманима и то је, боље но ико, објаснио бесмртни Меша Селимовић, из братства Вујовића. Он је упамтио, многи други нису. Колико ће Црногораца, данас, својој деци рећи: „Децо моја, преметнуо сам се због муке и невоље“? Врло мало. Правдаће се и пред децом, и пред људима.

Знам да ће ме многи омрзнути због овог што кажем, јер су страсти далеко одмакле, али мислим да према Црногорцима треба да држимо испружену руку и да не поновимо грешку, као са потурицама. Јесте да су они први направили корак, али смо ми брзо изгубили ширу слику, погордили смо се пред њима и заувек их отерали. Они, мислим на данашње Црногорце, немају много избора: или ће прихватити братску руку, ако остане испружена, или ће постати србомрсци у само две генерације. Трећег нема.

Не кажем да ће сви прихватити братску руку, можда ни већина, али због оних, који се још нису ослободили Светог Саве и Његоша, вреди ту руку држати испружену. Да се не лажемо: ни ми, који смо остали Срби, нисмо толико постојани, колико волимо да мислимо да јесмо. Наше ћерке нису оно што су биле наше мајке, и ми се, често, клањамо Мамону и нисмо спремни баш сви да погинемо за српство. Линија превере је веома, веома танка. Чак и неки, који су данас Срби, сутра ће постати Црногорци. Сигуран сам, чак, да се то свакодневно дешава, да превера још није завршена.  Нити је сигурно да ће сва црногорска деца остати Црногорци, нити је сигурно да ће сва српска деца остати Срби.

Она лепљива и помало неукусна прича о томе како Црногорци само чувају извесну самобитност и ексклузивитет, јесте литература. Пре на то могу да се позову Шумадинци, него Црногорци. Српски народ је или јединствен, без „самобитности“, или није народ, него конфедерација племена, од којих свако мисли да је најбоље. Различитости у српском народу нису мана, него предност, у односу на народе који су сатерани у стадо, са једном бојом и једним укусом. Срби из Србије имају истрајност, из Војводине постојаност, из Црне Горе и Крајине храброст и физичке особине које нико други нема. На свему томе се не гради самобитност, него јединство, јер нико нема све, а сви имамо, ако смо заједно.

Још једном се извињавам, ако сам шта погрешио и ако нешто не разумем како треба. Мој поглед је из далека и примићу сваку критику.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

14 thoughts on “Ми и „Ми“

  1. Rodjen sam, zivim i umrjecu kao Crnogorac.
    Zar je potreban bolji argument da Crnogorski narod postoji od toga?

    Gosp. Milenkovicu shvatite da mi nijesmo Dukljani, Montenegrini i Srbomrsci vec jednostavno Crnogorci.
    Mozda i jesno kominternovska tvorevina i nacija sa greskom ali to nije argument da ne postojimo.

    Drzava Crna Gora = Crnogorski narod

    Shvatite to vec jednom !!!

  2. E moj Ajvane u groznici… Posrbiti se? Prije bih reka re- srbiti… vratiti se na kolosjek. Ako već pominjes Kruse tu si donekle u pravu Crnogorci uz pomoć Brđana, Martinićikoji su im predhodili Brđani uz pomoć Crnogoraca. Ove dvije bitke su udareni temelji „de facto“ nezavisnoj Crnoj Gori i Brdima… Što se tiče Vučjeg Dola, u toj bici, pored Crnogoraca i Brđana su učestvovali i bili ,mnogobrojniji od prvih zajedno, Hercegovci ( izlišno je reći Srbi iz Hercegovine) pa s brazski udarili na Osmanlije. Izvini, ali tvoja priča je obično palamuđenje papagajsko… samo si treba pomenut još Simu Sarajliju i njegove sisteme ispiranja mozga ostarelom svetom Petru Cetinjskom u prvoj fazi i krunu njegove posrbljjivačke misije- uspjeh za totalnu amneziju (priprema) i kalemljenje tuđinske svetosavsko-imperijalne svijesti u njegovu ispražnjenu glavu… hahahahaha… presmiješan si Ajvane u groznici… pozdrav i budi mi brz uz brdo.

  3. Иване Грозни, под ником Данило Стојановић си толико пута испао магарац да си морао да промјениш ник али и даље имаш довољно образа да се јављаш и дијелиш лекције. Типично у складу са етиком пузајуће нације чији си припадник. Ево и теби једна лекција мада нисам оптимиста да ћу ти помоћи будући да твој црногорски „идентитет“ подразумјева лаж и самообману. Кекавмен прије миленијум пише у „Стратегикону“ о битци код Туђемила у којој је његов грчки народ поражен: „…Тако уради у Дукљи Травуњанин Србин капетану Драча Михаилу, сину логотета…“. Ако је Србин значило православац у Црној Гори, као што упорно удараш главом у зид попут овна, откуд православци у Кекавменовој књизи која је писана прије Велике шизме. Или откуд Барским архибискупима титула Примас Српски из времена које претходи православљу?

    Опет си испао магарац Стојановићу. Сад опет промјени ник и типично црногорски уздигнута чела јави се на неку другу тему да нас „подучиш“.

  4. Живко Андријашевић је одговорио на те ваше глупости око пописа – „у правилнику за спровођење пописа књаз Никола је прописао да се сваки говорник српског језика сматра Србином“. Како тада ником не паде на памет да се попише да говори крмећим?

    Посрбљавања јесте било кроз историју, али посрбљавања Шиптара. Ти Ћоки/Мишја(к)/Доња Морачо то најбоље знаш, преци су ти за џак брашна прешли из шиптарства у српство.

    1. Vi Sekula kad pocnete da lupate ne stajete? G. Milenkovic je ocito nadojen srpskim „istorijama“ i ideologijom. Iskreni je vjernik „srpstva“. Mozda ce evolvirati – sto se, naravno, ne moze desiti sa vama? Vi ste, kao i vas „duhovni otac“ Amfilohije, spremni da branite „srpstvo“ do posljednje lazi? I gluposti?

      Citam komentare i prosto ne mogu da vjerujem koliko vulgranosti i gluposti se napise na ovom portalu? Neki „anonimni“ poziva na „proucavanje Njegosa“ a ne pimjecuje da u Njegosevim dijelima on cesto spominje i Crnogorce? Da se malo udubite shvatili bi da su Srbi u CG „vjerski“ (i ideoloski, „nacertanijevski“) – a ne etnicki pojam. Jer, zasto Njegos, u svom testamentu, ostavi sve Crnogorskom narodu – a ne „Srpskom“? Ali da ne ulazimo ponovo u te beskonacne razmjene citata – koje vi, uostalom, nikada ni ne priznajete. Autor ovog teksta ocito ne shvata da su se Turci borili i sa Crnogorcima i sa Srb(ijanc)ima. I dobro su razlikovali jedne od drugih. Oni znaju da su na Krusima, Martinicima, Vucjem dolu, itd. bili do nogu porazeni od Crnogoraca (ne od „Srba iz CG“). Crnogorci imaju svoje „crnogorske djedove“, ko su bili djedovi „Srba“ iz CG – to je posebno pitanje? Budite Srbi i srbujte kolikogodj ve volja. Ali manite se posrbljivanja Crnogoraca. Imali ste 150 godina i nijeste uspjeli. Sto ste uhvatili – uhvatili ste. A, sudeci po Sekuli, nijeste se bas usrecili.

  5. Stvarno ste vi zaladili totalno , pa prvi popis po nacionalnoj osnovi je bio 48 , ranije ga nije mi bilo sem po verskoj osnovi .
    Činjenica je da se vi posrbice ne pišete nacionalno ko vaši đedovima , prihvatili ste da se posrbite i sad to veličate kao nešto dobro , a u suštini baštinite ideologiju 19 vijeka , mada se većina posrbila iz inata što je bolesno .
    A ti „anonimni vidi ko je šta izdao , ja sam za svoju državu ka moji đedovi, a za čiju si ti znaš li posrbljeni mozgu ?

  6. Веома добар текст. Још једно размишљање на тему црногорске издаје и јефтине продаје. Његош је много о томе писао а у Горском вијенцу је дао добар пресјек и решење прикладно том времену. Треба само читати Његоша он је најбоље познавао менталитет овог народа.

  7. Od 1948 se radio popis. Ali si ti Sekula preglup za ove teme. Drzi se ti epskih pjesama. Nijesam se javlja odavno ali sam ponekad čita što pišete. Najbolje je kad nema niko sa strane pa se ovi tvoji sprdaju sa tobom.

  8. Та употреба појмова ‘црногорац’ и ‘милогорац’ без јасне дефиниције и разликивања је показатељ непознавања материје. Однарођавање је историјски процес који је иреверзибилан и једина одбрана је јасно одвајање од ‘оболелог’ дела популације чијем конвертитству не треба подилазити.
    Срби су много пострадали пратећи овакве зналце. Док се Срби баве овом патетиком узрока конвертитства, друга страна збија редове и спрема ново чишћење. Па ви уприте прст у чело и пружите им руку поново.

  9. Sve nešto pišete o „đedovima srbima“ na svaki popis od 48 do 93 nacionalni srbi se kreću od 3-9% .
    O kojim to đedovima pišete ?
    Istina je da ste se vi posrbili i TAČKA, sve ovo ostalo se sokoljenje za prebjeg koji ste napravili .

    1. Хахаха, на пописима од 1948. смо црногорци. Ово је први пут да црногорац призна да су његови „сународници“ комунистички накот. Браво мајсторе, од 1948. је тако, одлично си то рекао.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *