IN4S

Понедељак, 6 Фебруар 2012

Отворена страница: МАГАЗИН КУЛТУРА Донде води путљага

Донде води путљага

Ел. пошта Штампа ПДФ
Ко преферира "експертски" правопис и граматику мораће да набави по једног Хрвата за подучавање, сматра професор Јелица Стојановић 

 Он хоћаше виђети. Ја требам да читам. Донде води путљага. Ма какву варијанту изабрали, црно им се пише. Ово су само неки од примјера из првог издања граматике црногорског језика аутора Аднана Чиргића и хрватских лингвиста Јосипа Силића и Ива Прањковића, која је јуче изашла из штампе. Тај материјал је средином јуна усвојио Савјет за опште образовање, иако су се професори језика и лингвисти у том тијелу оштро супротстављали увођењу субстандардног у књижевни језик.

Стручњаци, бар према ономе што су јуче изјавили "Дану", сматрају да се ради о "потпуно погрешној и промашеној политици усмјереној против српског језика и његовог имена". Професори са студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности упозоравају да "се треба запитати одакле толико Хрвата који се појављују као покровитељи црногорског језика".

"Такво нешто може да опстаје само под контролом силе и насиља, сталним фалсификатима и обманама. Зато су и ови „експертски" експерименти, више него пролазног карактера. Са једне стране, фалсификовани српски језик и његово вјековно насљеђе подведени су под друго име. Са друге се дијалекатски облици тог језика, који се чују од Баније и Кордуна, преко БиХ, Црне Горе и сјеверозападне Србије ("ћерати", "ђевојка") проглашавају за стандардне у црногорском језику без икаквог смисла, реда, система. Једнако су бесмислени, бесправни, незасновани и неутемељени и једно и друго, о чему говори и историјска и дијалекатска слика српског језика, језичко насљеђе Црне Горе и народна воља - оцијенила је професорица Јелица Стојановић.

Граматика предвиђа да су, кад су у питању прилози за мјесто и вријеме, исправни облици "овђе", "онђе", "лани", "преклани" (прије двије године), ономлани (прије неколико година).

Стојановићева сматра да су се "лијепо „забављали припремајући правопис и граматику црногорског језика".
"Приликом усвајања правописа црногорског језика формирана је страна експертска група, коју су сачињавали Силић, Украјинка Људмила Васиљевна и филозоф Миленко Перовић. Силић је, како је саопштио раније Перовић, интервенисао на правопису идући „радикално у црногоризацију црногорског језика", у коју се не би „усудио да иде ни он као Црногорац". Шта се под тим подразумијева - бесмислено је и постављати питање. Изгледа да ће свако ко преферира тај "експертски" правопис морати да набави по једног Хрвата за подучавање - сматра Стојановићева, додајући да је наставак "тога граматика, чији су аутори двојица Хрвата и Чиргић".

"Граматиком црногроског језика заправо су на црногорски преведена језичка правила хрватског језика за гимназије и висока училишта Силића и Ива Прањковића из 2005. Од говорника српског језика апсурдно је тражити како да свој стандардни језик зову другим именом, тако и да дијелекатске облике, које употребљавају у неформалној комуникацији проглашавају за књижевне, а поготово да оваквим карикатуралним облицима своју писменост кваре, деградирају и обесмишљавају - поручује Стојановићева.

Професорица Лидија Томић напомиње да је "појава књига у којима се налазе правила црногорског језика су, без сумње, израз политичког, а не научног пројекта". Она наводи да "нема дилеме да се овим књигама објелодањује одступање од правила и норми српског језика ијекавског изговора у Црној Гори, односно да се уз стандардне облике српског језика дају, као дублети, и дијалекатске језичке црте".

"Научност ових књига је, самим тим, доведена у питање, јер све што у њима тумаче „својим", односно посебностима црногорског језика, одавно је описано у граматикама српског језика, или у дијалекатским студијама. Стога, главни „аргумент" пада у воду, јер и обични читалац зна, посебно стручна јавност, да уведени гласови немају статус фонема и да их, баш због тога, Вук Караџић није уврстио у српски књижевни језик - напомиње Томићева.

Она сматра да су граматика и правопис црногорског "реализација и плод другачијег, идеолошког и политичког питања језика у Црној Гори".

"Наука о језику се деконструише и формира из других осјећања и потреба. За мене, појава ових књига је покушај да се обзнани својеврсни процес урушавања сопствене традиције и да се монопол политичке директиве помогне средствима која „оправдавају" разлоге немилосрдног брисања српске језичке традиције у Црној Гори. Српским језиком говоре и пишу и Срби и Црногорци и други који су се изјаснили да говоре тим језиком. Понуђене књиге задовољиле су интересе политичке употребе и злоупотребе. Ријеч је о субверзији правила српског језика који никада никоме није био сметња, већ природан израз свега оног што је добро и вриједно у нашој усменој и писаној књижевној традицији. То није мало, напротив, то је све - закључила је Томићева.

Ускоро ревидирани правопис

Измијењено издање правописа црногорског језика изаћи ће из штампе 10. септембра. Један од аутора Чиргић изјавио је за "Дан" да друго издање не подразумијева суштинске промјене, већ проширење правописног рјечника "чија је улога да појасни одређене термине и отклони недоумице", као и неке друге "ситније измјене".

"У новом издању правописа нема суштинских промјена у односу на прво издање. Дакле, није угрожена дублетизација, што значи да је правилно рећи и "дјевојка" и "ђевојка", при чему се говорник мора држати једног од та два типа - казао је Чиргић у изјави за "Дан".

Додај коментар