На киосцима у Црној Гори јуче се појавило прво издање Граматике црногорског језика, ауторског тима састављеног од црногорских и хрватских лингвиста.
Рад на првој службеној граматици црногорског језика трајао је две године, а њени аутори су црногорски лингвиста Аднан Чиргић и хрватски стручњаци Иво Прањковић и Јосип Силић. Српски лингвисти тврде да је одлука о издавању Црногорске граматике искључиво политичка, без било каквог научног основа. Према речима академика Ивана Клајна „црногорски језик је вештачка креација, а Црногорска граматика политичка одлука“.- Та граматика има три фонеме које немају везе ни са такозваним црногорским књижевним говором – каже Клајн.
Вељко Брборић, професор Филолошког факултета у Београду, са катедре за српски језик, истиче да за издавање „Црногорске граматике“ нема основа у лингвистичком смислу. Како каже, разлике у црногорској од српске граматике „могу једино да буду вештачке, измишљене и импровизоване“.
- То је искључиво политичка одлука. Граматичку структуру језика чине падежи и акценти. Они не могу да кажу да има више или мање од седам падежа, или више или мање од четири акцента. Лекскичке разлике постоје, али оне постоје у оквиру сваког језика, па рецимо и кад се пореде чак Београд и Ниш, па и Београд и Нови Сад, али суштинских разлика не може да буде. Аутори „Црногорске граматике“ нису Црногорци и не говоре језиком чију су граматику написали. То је парадокс. То би било исто као кад бисмо ми из Београда тражили да нам рецимо лингвисти из Сарајева, или Тузле пишу граматику српског језика - каже Брборић.
Он подсећа да се 1996. године у Црној Гори појавила граматика и правопис црногорског језика чији је аутора проф. Војислава Никчевића, али да то у почетку нико није узимао озбиљно, ни од црногорске власти ни од лингвиста.
- Како је по среди било државно осамостаљење, они су тад, пре четири године, условно речено преименовали језик иако се тад по званичном попису више од 60 одсто становништва изјаснио да говори српски језик… Прошле године именовали су правописну комисију која је утврдила да њихов језик има 32 слова. Та два слова „вишка“ су иста слова која се могу чути у свим ијекавским говорима… Иначе, у српском, бошњачком, хрватском и наводном црногорском има више од 90 одсто идентичних ствари. Те разлике су много мање него рецимо у немачком језику у Аустрији и Немачкој или Швајцарској, па никоме у Аустрији и Швајцарској није пало на памет да праве швајцарски или аустријски језик - наводи Брборић.
Један од аутора Црногорске граматике, Аднан Чиргић, каже за „Блиц“ да је савремени црногорски језик у својој првој граматици „добио адекватан опис“.
-Ово је прва службена граматика црногорског језика. У њој је дат опис савременог црногорског језика и то само онога што представља опште црногорски језички слој. То значи да је њоме кодификован онај језик којим говоре аутохтони штокавци у Црној Гори, без обзира на њихово национално опредељење. Природно је да граматика црногорског језика буде слична граматици српског, хрватског и босанског језика, јер су у питању штокавски стандардни језици. Природно је да су у сваком од њих кодификоване посебне језичке специфичности - прича Чиргић.
Према његовим речима „највеће разлике тичу се фонолошког слоја“ и наводи да то значи да је у „црногорском језику нормиран тридесетдвочлани фонолошки систем“.
- Ти гласови „вишка“ су кодифиновани фонеми ś и ź, као продукт јотовања, на исти начин као и гласови ћ и ђ. На пример śјевер од сјевер, ћерати од тјерати, ђед од дјед - каже Чиргић.
Након усвајања Општег закона о образовању у Скупштини, владин Савет за опште образовање усвојио је прошлог месеца Граматику црногорског језика. Део стручне јавности успротивио се усвајању Граматике, а главне примедбе односиле су се на наводну доминацију архаизама и ослањање на граматику хрватског језика.
