Да је памфлет Адолфа Хитлера "Моја борба" била најтиражнија књига у време нацистичке диктатуре, добро је познат податак. Али, много мање је познато које су биле друге најчитаније и најомиљеније књиге у време "Трећег рајха".
Ово је тема истраживања Кристијана Адама које је као књигу под насловом "Читање под Хитлером – аутори, бестселери и читаоци у Трећем Рајху" објавила берлинска издавачка кућа Галијани.
Непревазиђени бестселер је, наравно, још 1925. први пут издата Хитлерова "Моја борба" чији је укупни тираж био премашио 12,5 милиона примерака.
Диктаторов омиљени писац био је Карл Мај, чије су приче о Винетуу и другим егзотичним јунацима одушевљавале и генерације пре и после нацизма. Тада најтиражнија књига Карла Маја, "Благо у сребрном језеру", имала је тираж од 300.000 примерака.
Бестселером су се у нацистичкој Немачкој сматрале књиге са тиражом од најмање 100.000 примерака.
Далеко иза "Моје борбе", али ипак са 2,6 милиона примерака тиража налазила се књига чији је очити задатак био да подиже морал Хитлеровим војницима, збирка шала под насловом "Томе се и даље смејем – Војници причају веселе доживљаје".
Тираж од преко милион примерака имало је, на пример, и дело једног од идеолога нацизма Алфреда Розенберга "Митови 20. столећа", као и зборник "Немачка се буди – настанак, борба и победа НСДАП-а" и саветник за новопечене маме "Немачка мајка и њено прво дете".
У истраживању се наводи да, упркос раширеном мишљењу заснованом на догађајима као што је паљевина књига у Берлину и другим градовима 1933. године, књижевна политика у време нациста није била уређени систем, већ хаотична мешавина мера различитих надлештава.
Постојало је најмање 20 уреда који су се бавили цензуром. Док је, рецимо, Розенберг белетристику називао "отровом за народ", Јозеф Гебелс је забавну литературу сматрао све важнијом што се јасније назирао пораз нацистичке Немачке. Тако се на листи бестселера нашло више књига популарних и у другим земљама и после Другог светског рата. На пример "Прохујало са вихором" Маргарет Мичел са тиражом од 366.000 примерака, "Ветар, песак и звезде" Антоана Сент-Егзиперија са 135.000 и "Цитадела" Арчибалда Џозефа Кронина са 110.000 примерака.
Немачке читатељке и читаоци су у време нацистичке диктатуре куповали масовно још и љубавне докторске романе, ратну литературу и биографије познатих Немаца.
Али, један од најнеобичнијих издавачких успеха са тиражом од преко 250.000 примерака била је вероватно књига "Човек и сунце – о аријевско-олимпијском духу" у којој се, између осталог, дају исцрпни савети не само о купању у блату, већ и о скијању и пешачењу без одеће.
