Песник и академик прича о Титу, Светом Сави, Карађорђевићима, краљици Елизабети, Тесли, Косову, Европској унији, Кустурици, четири српска С...
Матија Бећковић, песник и академик, после поеме „Кад будем млађи” најављује њен наставак „Кад будем још млађи” и додаје: „Мислим стварно. У том сам фазону”.
Рођен је 29.новембра 1939. у Сенти. Основну школу је завршио у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву.
Матијин отац Вук Бећковић, официр, крајем 1944. одступио је са југословенском краљевском војском и успут „нестао” у 35. години. Мајка Зорка је током рата родила брата Љуба и сестру Љубицу.
Школске 1958/1959. Матија се уписао на Филолошки факултет у Београду, на групу за југословенску и општу књижевност. Прву песму је штампао као гимназијалац 1957. у „Младој култури”.
За дописног члана САНУ изабран је 1983. а за редовног 1991.
Био је члан Одбора за слободу мисли и изражавања (1984–1990), председник УКС (1988–1992).Члан је Крунског савета од његовог оснивања.Сад је председник Фонда „Слободан Јовановић”.
Његова супруга је била Вера Павладољска којој је посветио једну од најпознатијих песама. С њом има ћерке близнакиње Људмилу и Ољу, а од њих троје унучади: Анђелију (18) и Алексеја (13) од Људмиле и Луку (17) од Оље.
Живи у Београду, на Дорћолу.
Чему су Вас учили родитељи...
Имао сам мајку и – старатеље. Учили су ме оно што сам ја учио своју децу. Рецимо, да је Слободан Јовановић (онај са новчанице од 5.000) осуђен као ратни злочинац, да је Милутин Миланковић (онај са новчанице од 2.000) био хапшен…Али, ипак, ако си најбољи ђак, да ти нико ништа не може!
...школа...
Да ништа није онако како јесте. И ако хоћу да будем одличан, тачан одговор је да све оно што сам чуо у кући – није истина.
... а улица?
У Вељем Дубоком нема улица. Иде се путељцима и пртином.
Како сте стицали углед?
Тамо успевају само угледни и чувени. Нема другог разлога да се рађају.
Како се учи писање?
Потписивањем по камењу, маштањем и правилним дисањем.
Шта Вам је узео, а шта дао Тито...
Развио ми је смисао за хумор. И није имао начина да ми га узме.
...а ови после њега?
Не сећам се да је био неко после њега.
Како доживљавате ове тријумфе спортиста...
Какав је наш народ, сва та чуда ће и овај пут повезати са Светим Савом. И као што је пре два века гром загрмео на Светог Саву,да се Србљи на оружје дижу, тако је загрмео опет.Само што су сад другачији и бојеви и оружје. Сабља се прометнула у рекет, ђулад у лопте, а непријатељски чадори у противничке мреже. Свет се свео на спортске терене,а бојеве гледа цела планета.
...а како понашање политичара у тим победама?
За њих важи оно што је рекао Ленон: „Живот је оно што се дешава између важних обавеза”.
Круна је на застави, а у животу Србије?
Само у Србији траје егзотична расправа – да ли је једини краљев син престолонаследник? Кажу да Београд може бити престоница и без престола, али престолонаследник не може. Има два решења. Или да се Карађорђевићима имовина врати или да се указ којим је одузета обнови, а они врате одакле су и дошли. И обавести краљица Елизабета да није знала кога је држала на рукама кад га је крстио патријарх српски Гаврило. То је било давно па је можда и заборавила,али зашто је недавно баш престолонаследника Александра позвала да седи поред ње кад је женила унука?
Шта ће бити с прахом Николе Тесле...
Не знам никога сем Светог Саве и Николе Тесле да је прво сахрањен по православном обреду, па потом извађен из гроба и спаљен.И то је било мало него је после таквог варварства и прах остао несахрањен,а сахрана постала деликатно питање.
...шта са Косовом...
Можда је решење да Србима дају само она права која су имали Албанци пре него што су се побунили.
...а шта са ЕУ?
Гете је рекао да народ који има такву поезију заслужује бољу судбину, а не да буде роб. После векова ропства, велика врата Европе отворили смо народним умотворинама, митовима и легендама. Сад, чини се, да нам за улазак у ЕУ само сметају. Постављају нам се сасвим други услови. Ни прваци света, ни златне медаље не значе ништа. Тако се ћерамо до ЕУ и назад.
Колико поштујете наду и илузију?
На пешачком прелазу не бих се предавао ни надама ни илузијама. То могу себи да приуштим тек кад пређем улицу.
Шта су нам приоритети...
Ми не одлучујемо шта су наши приоритети.
...а највећа грешка?
Сувише слабо смо информисани да бисмо имали своје мишљење о било чему.
Издвојте бар неку?
Изједначавање људи и народа са њиним вођама и администрацијама.
Имате ли девизу?
Ако ме нико не воли, бар имам пара!
Како гледате плаћенике, патриоте, издајнике?
Мој унук је ватрени „звездаш”. На питање који су највећи издајници у историју човечанства одговорио је да су то Јуда, Вук Бранковић и голман Стојковић!
Да ли за нечим жалите?
Што нисам основао бенд. Кад су сви,могао сам и ја.
Чиме се поносите?
Што још увек разликујем лифт од рерне. И што ми се ретко дешава да ташну бацим у контејнер, а с кесом смећа продужим у град.
Која је филозофија Вашег живота?
Речи Светог Саве :„Утеши се општом људском судбином, да Богу, твојим случајем, не досађујемо!”
О чему ових дана размишљате?
Покушавам да доскочим једном од четири слова С. Са слободом нисмо имали среће, од слоге смо одустали. Можда да покушамо са спортом. И да нам нова лозинка буде: Само спорт Србина спасава!
Новак Ђоковић?
Његов рекет је наша последња сабља. Беше ли он повод за ону реч – да је Бог бацио калуп кад је њега створио.
