Први је за погибију сазнао тадашњи тренер Партизана Ненад Бјековић.
"Момци, малочас је погинуо наш Драган. Тренинг је завршен", рекао је Бјековић са сузама у очима, док се његовом помоћнику Милутину Шошкићу слошило.
Манцеов најбољи пријатељ Влада Вермезовић пао је на терен, док је остатак тима јецао одбијајући да поверује у ту ужасну вест.
Убрзо су из Црвене звезде стигли Митар Мркела и Хусреф Мусемић који нису желели да поверују у истинитост те приче, а затим је у Хумску дошао и Милко Ђуровски који је годину дана касније заменио дрес вечитог ривала.
Плакали су ривали читавом СФРЈ, а на Манцеовој сахрани присуствовало је 30.000 људи.
Манце се опростио голом од навијача Партизана:
Драган Манце је два дана пред погибију постигао последњи гол у дресу Партизана против подгоричке Будућности.
Погодак је постигао из пенала у 8. минуту, а победом од 2:1 црно бели су се попели на чело табеле.
Касније су дошли до десете титуле која је посвећена преминулом нападачу - "титула за Драгана".
Нападач црно-белих одиграо је за Партизан 279 утакмица и постигао је 174 гола, а да није настрадао вероватно би и постао најбољи стрелац у историји клуба.
Манце је био љубимац навијача, а многобројне поготке је славио ширењем руку и клизајући на коленима.
И дан данас, на југу се чује песма посвећења њему.
"Отиш'о си Драгане, остала је туга, увек ће те волети гробари са југа..."
Поводом 25. годишњице његове смрти данас у 13 часова у Сали Међународног прес центра Тањуг отворена је изложба аутора Вељка Самјевића, посвећена легендарном нападачу.
