Сутра се навршава 13 година од преговора у дворцу Рамбује код Париза, кад је почела мировна конференција о Косову на којој су учествовали представници власти у Србији и косовских Албанаца, уз присуство међународних званичника.
Конференција, која је трајала 17 дана, завршена је неуспехом, а међународна Контакт група је одлучила да се преговори делегација Владе Србије и косовских Албанаца о решењу косовске кризе наставе 15. марта у Паризу.
Шеф делегације Владе Србије на преговорима о Косову Ратко Марковић изјавио је тада да састанак у Рамбујеу „није дао резултате јер се није пошло од темеља, већ од крова”.
Он је даље рекао да је састанак у Рамбујеу био састанак на коме се делегације две стране, које је требало да разговарају и постигну споразум, „никада нису састале, да правила за рад састанка никада нису утврђена и да је резултирао у изјави, а не у споразуму, како уобичајено резултирају такви састанци”.
Делегација косовских Албанаца прихватила је у начелу предлог споразума о решењу косовске кризе који је предложила Контакт група.
Делегација Владе Србије прихватила је такође у начелу тај предлог, али је остала при ставу да се не дозволи пролазак кроз земљу трупама НАТО и да међународне снаге на Косову буду под окриљем УН.
Друга рунда преговора о Косову, која је почела 15. марта у Паризу, завршена је после четири дана, такође неуспехом.
Државна делегација Србије и делегација косовских Албанаца потписале су 18. марта различите споразуме. Делегација косовских Албанаца потписала је споразум који су понудили међународни преговарачи, док је државна делегација Србије потписала сопствени предлог политичког споразума - Споразум о самоуправи на Косову и Метохији.
Ни у последњем покушају, 22. марта 1999, специјални изасланик САД Ричард Холбрук није успео да убеди тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића да прихвати споразум о Косову и размештање страних трупа у покрајини.
Неуспешне разговоре с југословенским председником пре Холбрука, имали су и међународни посредници за Косово Борис Мајорски, Волфганг Петрич и Кристофер Хил.
Два дана касније, 24. марта, НАТО је почео бомбардовање тадашње СР Југославије, што је после 78 дана резултирало повлачењем југословенских снага са Косова и успостављањем привремене администрације УН у покрајини (УНМИК).
У фебруару 2008, Европска унија одобрила је слање на Косово мисије Еулекс, са задатком да постепено преузме све надлежности од УНМИК-а.
Мисија ЕУ на Косову с почетним оперативним капацитетом почела је да делује 9. децембра 2008. године.
У међувремену Косово је једнострано прогласило независност, 17. фебруара 2008, коју је у протекле четири године признало 86 држава, међу којима су САД, Велика Британија, Француска, Аустралија, земље региона, осим БиХ, и 22 чланице Европске уније.
Три године касније, 2011. у Бриселу су почели разговори Београда и Приштине о животним и другим питањима, уз посредовање представника ЕУ.Ти разговори још трају.
Српску делегацију предводи је Борислав Стефановић, а албанску Едита Тахири.
У 2011. години одржано је осам рунди преговора, а постигнути су договори о решавању питања слободе кретања и матичним књигама, споразум о царинском печату и катастрима, договор о узајамном признавању универзитетских диплома, управљању на административној граници и остварен известан напредак о учешћу Косова на међународним форумима, али без значајнијег приближавања ставова о том питању.
