Документи откривају да продаја већинског пакета интегрисаног оператера (уговорно -основна средства од битног значаја/core аssets) доноси премију, што је била устаљена дефиниција свих многобројних продаја телекомуникационих компанија широм Европе од 1992. године. Не можете се отети утиску да је исхитреност у одлучивању и одсуство у планирању, а бланко прихватању диригованих препорука савјетника, типа: као то је био најповољнији моменат; послије нико више не би дошао да купи ЦГТ (Телеком), водила прометности реализације укупног процеса који је трајао од јуна 2004. године до марта 2005. године.
У наставку Информационог меморандума учимо да је приватизација препоручена како би локални позиви поскупјели, пошто су били средство куповине социјалног мира - као све је било универзални сервис (увезано са Стратегијом). То се у стручном смислу зове ребалансирање тарифа. Технолошки је са ове дистанце циничан закључак да без ребалансирања тарифа, "а након либерализације, ЦГТ* ће нудити интернационалне услуге без инвестирања". Такође, приватизациони савјетник РАИГ тврди да је универзални сервис тековина комунизма. Па, због чега га сада регулаторна агенција уводи, као захтјев ЕУ регулативе, ако га већ имамо наслијеђеног од памтивијека. Преко ЦГТ-а се пребијала социјална ситуација таман као и преко ЕПЦГ-а, али се то изгледа овим фундаменталним документима хтјело искористити као негативан елеменат против државе као власника.
Прије преласка на анализирање других опредјељујућих докумената, треба напоменути да Мемо садржи детаљни преглед техничко-технолошких, финансијских и административних капацитета четири компаније (Телеком, Монет, Интернет и Монтцард), који је урађен уз подршку и стручни инпут укупног менаџмента компанија. Толико о томе да нико из компаније(а) није знао ништа или био укључен у процес приватизације.
Кључни документ укупног процеса приватизације је Одлука о продаји акција Владе Републике ЦГ у друштву Телеком ЦГ АД Подгорица, на коју се везује Одлука о објављивању јавног позива и текст тендера, донијетој на сједници Владе од 15/10/2004, бр. 02-6940, уз напомену да је предметна одлука објављена у СИ. листу РЦГ 64/04 од 16/10/2004. Ова одлука је интересантна са позиција сагледавања заштите јавног интереса, јер се истиче да се јавна расправа о Стратегији приватизације обавила и да "...јавном расправом није аргументовано оспорен ниједан елеменат Стратегије... (члан 3), уз даље наглашавање да су: "...размотрени закључци Предсједништва СДП-а и дат коментар" (члан 4). У објављеној документацији немамо ни поменутих закључака ни датог коментара, као да нису опредјељујући за процјену заштите јавног интереса и као даје довољно само површно прелетјети преко нечега што би могло допринијети "транспарентности и јавности" процеса приватизације.
У прилог непрецизне незнавености представника управљача изнутра компаније, важно је упутити на закључке из наведене Одлуке, којима се Телеком задужује да пречисти власнички портфељ, и (ово је посебно важно) да "изради бизнис план за три године са инвестиционим планом..." Намеће се логично питање, а имајући у виду да ће нови власник "rolling forward" планове развоја редовно достављати Влади ЦГ у пет година од приватизације (члан Уговора 6.3.1), да ли је то локални менаџмент саставио бизнис планове стратешким инвеститорима, а они их само "вртјели" у наредним испуњавањима обавеза према формалним контролорима приватизационог процеса. Чини се да knоw hоw није стигао од вана, него смо поред "расположиве инфраструктуре и технологије", припремили за стратешке инвеститоре ударна стартешка документа, специфицирајући најјаче дефиниције пословања компаније и предности локалног тржишта.
Читање ове одлуке носи стручну горкост суочења да се радило у стилу хаотичне журбе и одсуства поступности при доношењу стратешких папира. Галиматијас датума, докумената и свакојаких институција које као да се утркују, те половине октобра 2004. године, ко ће први припремити и објавити одлуку о продаји и прочитати у новинама да је тендер расписан. У току једног дана Влада се одлучила, Тендерска комисија успјела претходног дана да се састане (просто је бојажљиво гледати како је овај 14/10 скоро руком исписан, а не укуцан на Одлуци о објављивању тендера бр. 02-557) и распише јавни оглас, а Агенција за преструктурирање је допис у вези са свим стоје Влада одлучила и што се већ увелико спроводи добила 25/10/2004. Просто се не може заобићи утисак да би лична ефикасност била препоручљива и када се грађани обрате за информације нашим ударним јавним институцијама. Савјет за приватизацију Одлуку о продаји доноси 01-511 од 29/09/2004 (веза Одлука ЗЗЗ-а о продаји акција од 18/10/2004, бр. 01 -6596), јер као оперативно тијело, њима се накнадне одлуке и закључци Владе подразумијевају, уз детаљ да ова одлука није саставни дио објављене документације. Па, наравно, немају они времена за чекање. Печат Савјета прича причу типа: "3,2,1 крени...", са све плагијатима стрелица украденим из реформских рјешења покојног Анта Марковића.
Треба истаћи у овом дијелу да тендером и нацртом уговора, као саставним дијелом тендера, о додатним акцијама мањинских власника нема помена.
У Инструкцијама за евалуацију, које су саставни дио тендера за оцјену понуда од стране савјетника, вриједи поменути једну чињеницу: достављеним понудама су се бодовали бизнис план (25) и финансијска понуда (75) (веза параграф 19.1). Унутар пропозиција за припрему бизнис плана, који је требало да се напише у 50 страница и да садржи сажету стратегију наступа на локалном тржишту, свега са два елемента се помињу појединачни и (цитат) "можда" (english: might) општи колективни уговор. У раној фази укупног процеса јасно се идентинкује амбивалентност социјалног програма компаније, као услова за рангирање квалитетнијег инвеститора, како кроз припремне тако и закључне документе приватизације, тако да више не изненађује улога синдиката компаније, која је континуирано лимитирана и примјетно неефикасна и може само обезбиједити отпремнине, али не и запослење.
