Недавно је општински синдикат сачинио извјештај у којем се наводи да је „усљед стечаја око 1.800 радника остало без посла, и то 300 са неријешеним статусом, а њих 1.500, чије су фирме изашле из стечаја и даље су на Бироу рада, гдје је већина старости преко 50 и са око 30 година стажа“.
Не тако давно, бјелопољска општина је привредно била најразвијенија у региону, а данас је то град у којем су штрајкови свакодневица. До прије неколико година у Индустријској зони, у насељу Недакуси, радило је десетак фабрика, које су својим производним програмом биле присутне на домаћим и страним тржиштима.
Тако је више од 10.000 радника било запослено у гиганту текстилне индустрије "Вунарском комбинату", затим су ту и "Прва петољетка", "Имако", "Полипак", "Ленка, "Младост"...
У пољопривредном сектору, препознатљиво је било предузеће Бјеласица, а у саобраћајно-путничком и робно-транспортном Транссервис. Ништа мање позната у својим браншама била је конфекција Јекон, те дрвно-индустријски комбинат “Шпиро Дацић” и синоним грађевинарства у бившој Југославији и изван њених граница ГРО Радник.
Готово све те фабрике и предузећа данас су затворена, а у онима која су приватизована, запослени су доведени на ивицу егзистенције и највећи број налази се на Бироу рада.
И Општина отпушта 130 запослених
Да није само суморна слика у привреди града под Обровом постарала се и ванпривреда односно локална администрација која је у својим редовима прогласила технолошки вишак. Потпредсједник општине Радован Обрадовић најавио је отпуштање 130 прекобројних којих је највише у Комуналној полицији и Управи локалних јавних прихода.
Наводећи да се за споразумни раскид радног односа у органима локалне управе пријавило 55 запослених, те да их сљедује 12 бруто зарада плус 2.000 отпремнине Обрадовић је рекао да оне који се нијесу јавили за споразумни раскид уговора а буду проглашени технолошким вишком сљедује шест просјечних зарада у републици, без отпремнине.
