Сјећам се да сам као мали дјечак гледао први пут Драгана Стојковића Пиксија како Французима даје гол за 2 – 3 када нико старији није смио да узме лопту да шутне, премда тај пенал скоро ништа није рјешавао, губили смо, био је 90 – ти минут. Година је 1983 – ћа, Пикси је имао 18 година. То је била СФРЈ. Од тада ми је, као скоро и данас, спорт (а богме и Пикси ) важнији од живота и свега што ме окружује, сем породице наравно. Становничка база те СФРЈ је била, од Триглава до Ђевђелије, нешто преко 22 милиона становника.
Мијењале су се државе, била је ту СРЈ па СЦГ и увијек је било лијепо навијати, гледати, уживати. База се смањивала, а успјеси су стизали готово увијек послије драматичних завршница и то обично у екипним спортовима. Спортовима са лоптом. Одбојка, кошарка, ватерполо, рукомет...а каткад фудбал (за ове испод 21 годину, углавном) доносили су медаље са свих такмичења, са свих медитерана, против себе обично имајући бројније нације. Стријелци увијек донесу медаљу, да не заборавимо... Боксери и остали су то радили у СФРЈ, да не заборавимо Сјеклоћу, Гајовића и још неке који су у деведесетим освајали медаље махом на Европским првенствима а да то није била СФРЈ.
Онда је фабрикованих 55,4 %, на покраденом референдуму, у Црној Гори одлучило да се осамостали. Остали су мање – више знало шта то значи за спорт и за све сфере живота, за културу, образовање, па и привреду, мада о њој не знам ништа па нећу да пишем. Елем, спорт...
Чини ми се да је љепше да смо сви скупа и у Црној Гори и у Србији прослављали злата свих наших спортиста, али...шта је ту је. Како у Црној Гори идентитетска питања још увијек нијесу ријешена, како имамо заставу коју бар пола не осјећа својом, грб којем се многи противе, химну која је у дуру а не у молу ( то ми кажу пријатељи музичари, врхунски) као скоро 90 % у свијету што је...онда доживимо ово што доживимо, да нас пола навија за Србију и само Србију, четвртина за Црну Гору и Србију, а четвртина само за Црну Гору... Примјер први... Каже ми друг индипендентиста: “ Вала бих навијао за Црну Гору, али кад видим Ранка Кривокапића нећу па да ти играш“!!! Је ли то доста овом човјеку да оде са власти? Наравно да није...скупио је он латифундијске раднике конопљаше да навијају а он да их води...
Него, баш нас брига. Имамо ми Станића, Никчевића, Прлаиновића, Пијетловића и остале момке због којих нам је срце пуно и велико. Новак Ђоковић, тај бисер живота, само њега да имамо мало је...а нека Ранкиша и остали пјене кад морају да пјене...Ко то у Црној Гори није навијао за ове јунаке? Ко то овога викенда није био поносан што је Србин, или ако није, ко није поносан што су и момци из Црне Горе допринијели успјеху Србије? Јер ко год шта рекао, исти смо народ, не сличан, него исти... Ово пише човјек који кад игра Црна Гора против Јапана навија за Црну Гору, не за Јапан, као многи што раде... али и за Србију кад игра против Црне Горе, јер Ранкиша и њему слични су допринијели отуђивању истих људи, истих жеља, истих мисли.
Је ли могуће да нико од ових фабрикоаних 55, 4 % који су гласали за тзв. „сувереност“ нису схватили да ће та новостворена држава бити у спорту топовско месо... Ајде, скоро у свим спртовима сем једном, а да заједно са Србијом може бити на крову Европе и Свијета у свим спортовима, макар екипним и најбитинијим? Је ли доста бити једном други, је ли доста да ти се прогледа кроз прсте од брата да би био други (мислим а и знам провјерено за ватерполо) ? Је ли доста учествовати у квалификацијама, бити вјечити четрнаести, је ли доста...и овако би могли до ујутру.
А спорт је огледало једног друштва. Он се мултиплицира на све сфере друштва, као оздрављење, као уједињење, као самопрегор, као путоказ. Гдје су културни радници? Је ли схватају да се у Србији снима 11 филмова годишње, а у ЦГ1? Гдје ће ти школовани људи да раде на филму? На Новом Зеланду? Је ли схватају да се у Србији снима 7 серија годишње а у Црној Гори једна у 15 година и то кад је снимају чобани који нас приказују као модерне чобане са мојим „подгоричким акцентом“ који иначе не знају да говоре па се томе свако нормалан смије јер је глума у томе „ болна“ (ово је сленг, чобани прави извините)?
Мисле ли о томе да смо дали толико професора Универзитета у Београду, јавних личности, који су то постајали тамо а не у Загребу или Љубљани (нек они који су то постали у овим задњепоменутим градовима бивше СФРЈ опросте али их има пар) Знају ли да....а куд више да се набраја, паметан ће овај низ да настави докад хоћеш?
Глуп навија!!! За кога? За Ранкишу? За кога? За његове приватне идеале који су параноичном игром судбине постали и квази – државни. Паметан каже да су играли, макар у ватерполу исти народ, исти играчи, браћа...које је раздвојила политика која није мислила на осјећања, која није мислила на сјутра, која није мислила на будућност, прошлост, која није мислила на народ и државу ако хоћете, јер је све радила на своју садашњост и на своју руку која је дебело завукла руку у наше џепове, која грешке од 130 милиона (КАП!!! ) проглашава успутним станицама ка благостању!!! Као да смо САД, или Русија па нам те паре не требају превише него их успут можемо потрошити као наук!!! То је онај који ломи шампањ три пута, па га не поломи приликом поринућа брода, који крсти брод ( а зна се да то од постојања раде само жене, јер је супротно баксуз!!!) који навија у финалу и губи, који пјева химну а зна да је написао један њен дио и ратни злочинац Секула...па то је онај који има и лични разлог да мрзи Србе, јер није успио да га неко проволи...
Али није он проблем, проблем је хорда која иде за њим. Проблем је хорда коју он плаћа, коју он жртвује зарад себе...Он је генерал који истура друге да гину а он се смије. Јер гине спорт, култура, привреда, све што једно друштво има...а паметни ћуте, понеко нешто и каже, а он господари....
Има ли краја овоме? Хоће ли то улица донијети? Хоће ли рачуни за струју ово преломити? Хоће ли и они чији је чауш схватити да му је крај, да га морају избацити и договорити се? Или ће га заједничком жељом, стремљењем, азбуком, мржњом вођени одтрпјети таман толико да затрују све лијепо што нас је красило: част, поштење и вјеру? Ако ће тако, нека схвате да овај народ у Црној Гори није никада био ниже морално и да као такав може само узбрдо и да као такав на том походу ка врху може срушити све препреке које су му на путу, а пред врх и њих....са све струјомјером за пасом, а химном на устима!!!
А почеће од струје...и златних медаља....и нас ваљда, јер нас „ сувише“ златиних има!!!
