Смрада који се тумба и ваља преко брда и долина, базда од најнижег нивоа распадања. Не може да може теже засмрдјети него одавде.
Потоњи вулгус из ових бесудних богобија, црногорско-ромски писац Николаидис, поријеклом из мрњака и вињага Доњег Вакуфа, а који сада столује у Улцињу, позива на убиство, одн. на тероризам и злочин, на каквом би му позавидјеле и усташе из Горњег Вакуфа, режећи са камама – пан` ти на ум Вакуф, а други ханџарлија облизујући шиш враћа му – сићам га се, сићам! Николаидисев жиг је недавно освануо у облику поруке најмонструозније и најморбидније мржње и освете, који помућује ум и жигошу страховима, представљајући се као чудовише које препоручује убијање, а онда, такав се и не може разликовати од убице. У невјероватној трансформацији идентитета, од доњовакуфских циган-мала до улцињских, ово чудовиште које је најсличније каквој бизарној вехабији, тек кад је поодрасло сјетило се да је Црногорац, баш као и Кељменди. Лично подозревам да више у Црној Гори има великих прича и тема, пукао је колан кобили, па ипак, кадикад, јавне се покоји смрад у лику вулгуса Николаидиса, и оца му. Такав смрад не може се опрати ни радионом (оним технолошки усавршеним рођаком сапуна...)
Како научава Пико дела Рамизезос – извјесни цинански теоретичар однегдје са југа Сицилије – а ондје у времену избачених му предака преко палубе са изнутрицама и сличним сплаком и спиринама, ољуштинама, усмрдјелим расолом и усмрдлом водурином, и џибром из ноша бродовља – , по природи таква подбића из подпалубља никада сама не одлучују да ли ће се стрмоглавити ка нижим силама које су у ђаволовој власти, што ће рећи да Николаидис није случајно препоручио смрт у Бања Луци као хуманистички искорак, да није он сам смислио смрт глави цијелог једног народа, његовим највишим вјерским, државним и културним прдставницима без помоћи каквог шегрта, те да је савјетника савјетовао онај чији је овај савјетник. И, доиста, ако онај не смијени овога који га савјетује, онда, по законима логике, на цједилу остаје једини закучак да је ова зликовачка замисао, у ствари, идеја онога којега, тобоже, овај саветује. Анатема те их тамо и њиховог свата анамата. Чињеницу да се неко залаже за убиство а не бити потенцијални убица, немогуће је превидјети. То не би смио да превиди чак ни тужилац ове црне сатрапије. За такав закључак не требују им ни Фројд ни Јунг.
(Гусари су преко палубе, како каже Бодријар, избацивали диљем Медитерануса, чак одоздо од Циприуса и Пелопонезиуса, и редом, а што се тиче наше митске
(Кад је овај вулгус Николаидиус такав мудоњициус, и јевропски списателиус, и, поврх свега хуманистички дух таквог чина, што не позва на хуманистички искорак Америку након пишања њихових убица по мртвима.
